Које ће активности ученик обављати ближе је дефинисано Правилником о друштвено корисном раду који данас технички, а у понедељак и у пракси ступа на снагу.
Како стоји у Правилнику, за лакше преступе као што су непримерено одевање, прљање учионице, уништавање школског и прибора друга, ученику се може одредити да чисти учионицу, библиотеку, продужени боравак, трпезарије, свечане сале, да обавља административне послове.
За теже преступе: насиље у школи, вређање наставника, пушење, уношење дрога и алкохола у школу, дописивање оцена у дневник, ученик ће упоредо с изрицањем васпитне мере морати, рецимо, да помаже домару, да чисти снег, лишће, фарба ограду у школском дворишту, помаже у организовању одређених трибина. Уколико ученик одбије да учествује у друштвено корисном, односно хуманитарном раду, у Министарству просвете кажу да ће родитељ сносити одговорност у складу са Законом о основама система образовања и васпитања. Законом је предвиђено да школа поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву ради утврђивања одговорности родитеља.
Правилник је и пре ступања на снагу изазвао бројне реакције, а неке од примедби су да за то шта ће се у њему наћи нису консултовани наставници који ће, поред постојећих, добити и додатна задужења, као што су праћење и боравак са ђацима који обављају друштвено користан и хуманитаран рад, а то може бити и викендом. Осим тога, неки родитељи сматрају да је та врста рада понижавајућа за њихово дете.
На питање да ли Правилник заиста нуди парви начин и решење за непримерено понашање и деловање ђака др Драгана Ћорић из Удружења Родитељ Нови Сад каже да је незахвално дати прогнозу о ефектима ових мера, када се има у виду да се први пут на овакав начин уводе.
- Верујем да ћемо прве утиске о ефикасности и снази ових мера моћи да дамо, потпуно објективно, тек након бар две године њихове континуиниране и доследне примене - каже Драгана Ћорић. Говорећи о томе колику правну снагу има овакав приступ, Ћорић, иначе професорка Правног факултета каже да родитељ не може да одговара за прекршај који учини његово дете.
- Не постоји директна веза између родитеља и учињеног прекршаја: дете је посредник у томе, као извршилац прекршаја. По нашем позитивном праву, родитељ може бити новчано кажњен само за штету која настане прекршајем детета, не и за сам прекршај (у складу са Законом о облигационим односима) или може у складу са Законом о основама система образовања бити кажњен за неке друге, његове личне пркршаје. Зато друштвено користан рад детета у овим случајевима јесте својеврсно премошћавање и налажење начина да непосредног извршиоца заиста непосредно и казните. С друге стране, увек постоји одговорност родитеља, тј. прекршај који се огледа у занемаривању детета и пропуста у његовом васпитању, чиме се не бави школа, већ Центар за социјални рад – каже Драгана Ћорић.
О томе да ли има места причи о понижењу ученика и тежини, однодно лакоћи посла који прекршилац треба да обавља, наша саговрница каже да је већ на почетку Правилника наглашено да је у питању друштвено користан рад који има ресторативни карактер - функцију колико-толико враћања у пређашње стање подношењем терета насилника сличног оном који је узроковао својој жртви.
- Казне можда делују смешно на први поглед, а заправо су одмерене спрам психофизичког статуса детета насилника и остављен је простор да школа, због својих специфичности, комбинује постојеће казне или да дода још неке. Запитајте се како је дошло до тога да је ваше дете учинило неки насилни чин према другом детету, где је ту ваша васпитна грешка. Морају родитељи бити свесни да друштво више неће да толерише “немам времена да се бавим дететом јер трчим да зарадим”, јер то није и не сме бити оправдање за ваш родитељски нерад и пропусте – каже Драгана Ћорић.
- Казне могу бити ресторативног и ретрибутивног карактера, каже Драгана Ћорић. - Ресторативне су оне уперене на враћање у пређашње стање, колико год је то могуће у датом случају. Дакле, довољно сасвим да том починиоцу више не падне на памет да почини тако нешто. С друге стране, ретрибутивне санкције усмерене су на чињење одмазде учиниоцу, што би, реално посматрано, а посебно према деци млађој од 14 година, било непримерено. Остаје да видимо како ће примена ових санкција изгледати у пракси и колико ће се школе снаћи с новим системом.
На питање како те ствари према њеним сазнањима функционишу у неким другим земљама, наша саговорница каже да је Министарство просвете у Енглеској 2016. издало смернице за понашање наставника у случајевима кршења дисциплине ученика у школама.
- Међу препорученим казнама, у зависности од тежине прекршаја, наводе се писање есеја на задату тему или из градива или о некој друштвеној теми, организовање трибине на тему која је повезана с прекршајем, додатни рад ученика,
задржавање ученика после редовних часова одређен број сати у самој школи, а као могућности унутар друштвено корисног рада спомињу се уклањање графита на школи или околини, или самом граду, скупљање смећа (без прецизирања да ли се односи само на школско двориште или шире),
чишћење учионица и чак подношење извештаја о напретку кажњеног наставнику који је задужен за спровођење те казне – каже Драгана Ћорић и објашњава - Ништа од ових предлога активности у нашем Правилнику не изгледа измишљено већ преузето из система у којима је изгледа давало неке резултате.
А шта је добро и шта би могло бити боље у нашем Правилнику?
- С правне стране не могу да му приговорим. Ниједна активност није претерана, већ је усклађена с искуствима другим земаља, спрам психофизичког стања детета - где посебно мислим на оне млађе од 14 година који су кривично неодговорни; и не бих му могла за сада ни приговорити са становишта поштовања права детета, његове безбедности и поштовања међународно правног оквира.
В. Црњански
