За постављање дијагнозије раније је требало и по годину и по, а пулмолог Одељења за плућну хипертензију и хронично плућно срце Института за плућне болести Сремска Каменица др Сенка Милутинов каже да је то стога што су симптоми упућивали на друге болести, те су људи углавном лечени од астме.
“ Остварен је велики напредак у лечењу и у свету постоје бројне терапијске опције, те је пацијентима значајно продужен живот, као и квалитет живота. Од 14 лекова, који постоје у свету из пет група, наши пацијенти могу да добију два лека о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање. Некима требају други лекови, али они нису регистовани и јако су скупи. И ови лекови које признаје Фонд коштају месечно за једног пацијента 1.400 евра, а остали су од 1.000, па до 10.000 евра”, каже за „Дневник“ др Сенка Милутинов и додаје како је у питању неизлечива болест, али лековима она може да заустави њено напредовање, те се пацијентима омогућава дужи и квалитетнији живот.
Плућна хипертензија је повишен притисак у плућним крвним судовима, који због промена постају груби, нееластични, крв не може да циркулише, те ни плућа не раде добро и нема довољно кисеоника. То изазива повишен притисак и у такозваном “десном срцу”, што временом доводи до његове слабе функције, те оно попушта, што је најчешћи разлог смрти. Пацијенти се задишу и при најмањем напору, чак и код неких мањих напора и послова у кући, попут усисавања или прања судова. Изгледају здраво и неретко се дешава да их околина и укућани доживљавају као лење људе, који неке послове неће да обаве, али они имају озбиљан здравствени проблем, ограничене физичке активности, гуше се и остају без даха и при малим напорима.
“ Ми смо референтни центар и код нас се поставља крајња дијагноза. Важно је да лекари у регионалним здравственим центрима ураде ултразвук срца, који ће показати сумњу на плућну хипертензију, а код нас се уради дијагноза и добијају терапију. Златни стандард у постављању дијагнозе је катетеризација десног срца којом се мери плућна хипертензија. Притисак треба да буде 15/30 ммПх (милиметара живиног стуба), а код пацијената с плућном хипертензијом горњи притисак има вредности од 100 или 120. То значи да је притисак у плућној, исти као и у системској циркулацији, те срце не може да испумпа крв “, навела је др Милутинов и додала како ове пацијенте редовно прате и они долазе на контроле на три до шест месеци, а по потреби и чешће. До погоршања стања може да дође због неке инфекције, или због попуштања десног срца.
Институт је једини код нас покренуо и програм рехабилитације ових пацијената. Др Милутинов објашњава да су раније пацијенти били везани за кревет, али су истраживања рађена у последњих десетак година покзала да је неопходна физичка активност. Стога постоји програм вежби које раде у Институту, у Центру за рехабилитацију. Некретањем, пацијенти брже пропадају и физички и ментално, али др Милутинов наглашава да вежбе не треба да раде без стручног надзора, те се оболелима не саветује да их раде у својим кућама и кад су сами.
Посебна исхрана
Оболели треба да имају и уравнотежену исхрану, као и да контролишу телесну тежину. Не смеју да се угоје, јер је то додатно оптерећење за срце. Треба да једу лакшу храну, а да избегавају масно, печено, слатно, слатко, љуто и зачињено. На менију би требало да имају рибу, бели лук, маслиново уље, коштуњаво воће. Др Сенка Милутинов каже да треба да узимају и протеине, месо, јаја и млади сир, а посебно им се препоручује козји сир.
“Одржавање физичке снаге је јако важно, те смо стога покренули овај програм, који подразумева и физичке вежбе, као и вежбе дисања. То смо урадили први у нашој земљи, а и један смо од првих центара у Европи који је увео програм рехабилитације. Пацијенти не смеју да се оптерете јер могу да доживе колапс, лупање срца, несвестицу. Вежбе се раде у Дневној болници и ту долазе из пацијенти из целе Војводине”, објаснила је др Милутинов.
Од плућне хипертензије углавном болују млади људи, који имају између 20 и 40 година, а најчешћесе дијагноза поставља око 36. године. Имају и старије пацијенте, који имају 50 или 60 година, а најмлађа пацијенткиња има 19 година. Др Милутинов каже како је у свим овим случајевима у питању примарна плућна хипертензија. Постоји и секундарна, која настаје као последица других болести, те се код ње лечи основна болест.
Трансплантација крајње решење
Лекови које пацијенти добијају шире крвне судове и заустављају процесе у зиду крвних судова. Када лекови не делују, често је крајњи поступак трансплантација, и то целих плућа или једног плућног крила, а некада и плућа и срца. Код нас се не раде трансплантације плућа и најближе место је АКХА Клиника у Бечу. Тренутно у Институту имају двоје потенцијалних пацијената за трансплантацију.
Поред лекова, пацијентима је често потребна и потпорна терапија, те морају да добијају кисеоник и у кућним условима.
“ Пацијентима је неопходна психо-социјална подршка, како би прихватили болест и научили шта могу да раде и које послове да обављају. Обука је потебна и њима, као и члановима породице, да би знали шта могу и треба да ураде у неким ситуацијама”, напоменула је др Милутинов.
Љ. Петровић
