У седмици када се обележава Светски дан борбе против акутних леукемија, Удружење „Леука“ заједно са Иваном Томовићем, чији је рођени брат Миљан, преминуо прошле године од леукемије, организује симболичну изложбу фотографија и трибину како би подигли свест о значају донорства костне сржи.
С обзиром на то да је Иванов брат, Миљан Томовић, преминуо јер је трансплантација костне сржи била касно извршена, Удружење жели да скрене пажњу јавности на значај сређивања, унапређивања и повећавања броја донора у Националном регистру донора коштане сржи. Миљан је прошле године изгубио битку са овом болешћу, управо на Светски дан борбе против леукемије у својој 35 години.
- Велика ми је жеља и животни циљ да у знак сећања на мог брата, учиним све како би други у Србији избегли његову судбину. Мом брату трансплантација је била касно урађена из два разлога. Први, зато што у Србији није било адекватног донора, а други, јер је први донор који је пронађен преко Светског регистра одустао, а следећи на листи није био потпуно подударан са Миљаном. Нажалост, када су матичне ћелије стигле, за мог брата већ је било касно. Болест му се вратила, а трансплантација није успела. Стога је неопходно да престанемо да се ослањамо на доноре из светске базе и значајно повећамо број донора у сопственом регистру. Циљ нам је да након едукативне трибине, изложбе фотографија, као и сличних акција планираних ове године у склопу „Леуке“, регистар подигнемо на макар 20.000 донора - истакао је Иван Томовић.
Научно је доказано да се, када је донор са истог географског подручја као и пацијент, значајно повећава проценат успешности трансплантације, чак за више од 30 одсто. У Србији Национални регистар донора костне сржи са непуних 9.000 регистрованих сматра се неадекватим за то да се оболелима од акутних леукемија пружи шанса за излечење. Поређења ради, Хрватски регистар има више од 80.000 регистрованих особа.
Председник „Леуке“ истиче неопходност да се Национални регистар донора костне сржи (матичних ћелија) подигне на ниво који ће имати смисла за земљу величине Србије.
- Информација о регистру у Репубици Србији практично да нема. Мања количина података, која постоје на дну веб странице Института за трансфузију крви, а која се завршава на страници чији садржај нико не одржава, указује да потенцијални донори не могу да добију никакву информацију. Овде се, пре свега, говори о пацијентима који болују од акутних леукемија и којима је трансплантација можда једина шанса за преживљавање - објашњава Предраг Слијепчевић.
Да би се проблем дугорочно решио и постигао релевантну величину (преко100.000 донора) потребна је подршка, проактивност грађана и осталих релевантних институција које су за ову тему задужене.
Узимање узорака потенцијалних донора
Из Удружења апелују да је сада тренутак да заједно докажемо свету да смо већи и јачи и од себе самих. Како би поспешили добру вољу оних који желе да постану донори костне сржи, узимање узорака биће организовано у просторијама Црвеног Крста - Аранђеловац, улица Иве Андрића, од 10 до 14 сати, 24. априла.
Љ. Петровић
