Статистика показује да сваки други мушкарац до 60. године има бенигну хиперплазију простате (БХП), док у 85 години око 90 одсто мушкараца има ово обољење. Комплетну дијагностику, процену стања уринарног тракта, терапију, као и евентуалну операцију, пацијенти могу да добију у Клиничком центру Војводине.
Главна функција простате је стварања алкалне течности која сачињава око 70 одсто ејакулата. Увећање, односно бенигна хиперплазија простате представља патолошки процес код којег долази до умножавања ћелија простате и до последичног повећања запремине жлезде, те опструкције на нивоу мокраћне цеви и отежаног пражњења мокраћне бешике.
Опструкција мокраћне цеви на нивоу уретре, односно испод мокраћне бешике, доводи до појачања снаге контракције мокраћне бешике приликом мокрења, како би се савладао повећан отпор који се јавља приликом мокрења. Мишићни зид мокраћне бешике због овога постаје задебљан. Током почетне фазе болести, задебљани мишић мокраћне бешике моћи ће да савлада повећан отпор на нивоу мокраћне цеви и акт мокрења ће бити очуван. Како расте притисак простате на почетни део мокраћне цеви, јављају се симптоми карактеристични за ово обољење, а долази и до непотпуног пражњења мокраћне бешике - каже др Димитрије Јеремић из Клинике за урологију Клиничког центра Војводине и додаје да у екстремном случају мокраћна бешика неће моћи уопште да се празни, односно долази до акутне ретенције урина.
Бенигна хиперплазија простате је хронично, прогресивно обољење које се јавља код великог броја старијих мушкараца те се сматра да је код мушкараца старости од 50 година неопходан преглед уролога који ће дати увид у стање простате и на основу којег ће бити одређене даље смернице за праћење и евентуално лечење. Дијагноза најчешће може да се постави на основу података које даје пацијент, лабораторијских и радиолошких претрага, физикалног прегледа и додатних претрага.
Симптоми су учестало ноћно мокрење, отежано започињање акта мокрења, прекидање млаза мокраће, капљање урина на крају мокрења, напрезање да би се акт мокрења започео и одржао, осећај да се мокраћна бешика није у потпуности испразнила и ургентно мокрење - наводи др Јеремић.
Компликације бенигног увећања простате су промене у зиду мокраћне бешике, у виду врећастих избочења зида бешике - дивертикулума, затим поремећај пражњења мокаћне бешике и то од непотпуног пражњења мокраћне бешике па све до ретенције урина, односно стања у којем уопште не постоји могућност за мокрење.
Др јеремић наводи да су могуће и уринарне инфекције, стварања камена у мокраћној бешики, појава крви у мокраћи и слабљење или потпуни престанак рада бубрега.
Значајан део лабораторијске дијагностике је и анализа нивоа антигена специфичног за простату (ПСА). Различити нивои ПСА могу да укажу на постојање запаљења, БХП и карцином простате. Уколико је ниво ПСА повишен код појединих пацијената неопходна је и биопсија простате, како би се поставила дефинитивна дијагноза.
Пацијенти са благим симптомима лече се корекцијом животних навика које подразумевају смањење уноса течности у вечерњим сатима, смањење уноса алкохола и кофеина, избегавање напора и боравка на хладном, као и одређених лекова. Пацијенти с умереним симптомима без компликација, добијају терапију алфа-блокерима, као и терапију инхибиторима 5-алфа редуктазе. Постоји и велики број биљних препарата који се препоручују за терапију болести, објашњава др Јеремић, додајући да се код мањег броја пацијената, код којих терапија лековима не доведе до побољшања, простата хируршки уклања.
Љ. Петровић
