Питање пензија регулисано је Анексом Е Споразума о сукцесији имовине бивше СФРЈ, а према подацима Удружења пензионера из Хрватске Београд, пензионери Срби из Хрватске потражују пензије од 1991. до 1996, а поједини међу њима и до 1998. године.
Према подацима из више извора, какокажу у удружењу, ради се о износу од 800 милиона евра од милијарду евра.
На научној конференцији "Анекс Е Споразума о сукцесији СФРЈ и решавање питања неисплаћених пензија из Хрватске", Александар Гајић из Мешовите комисије за сукцесију рекао је да Србија има воље да се коначно реши питање сукцесије, али да је то мултилатрално питање које подразумева вољу и друге стране.
Подсетио је да је последњи састанак о сукцесији био 2015. године у Сарајеву, када је договорено да следећи организује Хрватска за шест месеци.
"На Хрватској је да закаже наредни састанак високих представника за сукцесију. Треба интензивирати дијалог. То не зависи само од Србије", рекао је Гајић и изразио очекивање да ће данашњи научни скуп допринети решавњу отворених питања сукцесије.
Председник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, истакао је да су питања имовине и стечених права, као и пензија, кључна питања поштовања људских права.
Према његовим речима, Србија је пропустила шансу да 2010. и 2011. године, у време када је преговарала о Поглављу 23, изврши притисак на Хрватску да поштује темељна начела ЕУ чија је чланица постала у јулу 2013. године.
Србија, сматра он, сада има мање простора да изврши притсак на Хрватску да потпише билатерални споразум и реши отворена питања.
Линта наводи да би Влада и Министарство спољних послова требало стално да указују Европском парламенту, Европској комисији, Савету Европе и Уједињеним нацијама на кршење људских права Срба из Хрватске и на чињеницу да се не поштује један важан међудржавни споразум.
Данашња научна конференција одржана је уз подршку Комесаријата за избеглице и миграције Србије, Министарства спољних послова, Управе за дијаспору и кровних организација избегличких удружења из Хрватске.
