Ствари се можда померају с мртве тачке када су у питању уџбеници за основце на бошњачком језику, пошто је на састанку представника Министарства просвете, науке и технолошког развоја са делегацијом Бошњачког националног већа, договорено да се припреми Анекс 2 Меморандума о сарадњи у области издавања уџбеника на босанском језику и писму, који су потписали Министарство просвете, науке и технолошког развоја, ЈП „ Завод за уџбенике“ и Национални савет бошњачке националне мањине.
Тиме ће се обезбедити решавање спорних питања везаних за штампање одобрених додатака уџбеницима природе и друштва, историје, ликовне културе и музичке културе, тако што ће бити омогућено са се сваки од тих додатака штампа као посебна књига пошто добије позитивну стручну оцену Завода. Спорни термини у уџбеницима решаваће се уз помоћ виших инстанци, Народне скупштине Републике Србије и Владе РС. Од предвиђених 14 уџбеника на бошњачком језику до сада је штампан само један.
„Постигнут је договор о свим појмовима који одређују национални и културни идентитет Бошњака укључујући и термин Санyак, као и о њиховом коришћењу у рукописима уџбеника на босанском језику“, кажу у Босанском националном већу.
Књиге неприлагођене наставном плану
У три општине на југу Србије користе се буквар и уџбеници за албански језик који се штампају у Албанији. Наставницима и ђацима који прате наставу на албанском језику проблем представља недостатак уџбеника из других предмета. Проблем је и у томе што је у Албанији наставни план и програм по систему Кембриџа тако да се у великом делу не поклапа с планом и програмом наставе у Србији. У последњих 18 година постоји стални проблем с недостатком уџбеника јер постојећи не прате нове наставне планове и програме, а ученици, нарочито у средњим школама, у највећој мери користе уџбенике старије од 20 година, или скрипте и белешке са часова.
„Договорено је да ученици у настави на босанском језику до почетка школске 2017/18. године добију већину уyбеника који су дефинисани Меморандумом и анексом Меморандума о издавању уџбеника.“
До сада је највише уџбеника одштампано на мађарском и словачком језику, а државна секретарка Министарства просвете Анамарија Вичек каже да су то најбројније мањине у Србији.
Проблеми са штампањем уџбеника на језицима националних мањина трају већ неколико година, а до сада се решење налазило у увозу уџбеника из земље-матице или у “ручном” превођењу уџбеника на српском језику на језик националне мањине. Тако је Хрватско национално веће 14 година финансирало штампање уџбеника на хрватском језику за ђаке у Србији, али је и оно од скоро 200 предвиђених за основну и средњу школу, успело да објави мање од половине.
Оваква ситуација узрокује бројне проблеме јер, осим што уџбеници “из комшилука” нису прилагођени нашем наставном плану и програму, неки од њих садрже и сасвим другачија тумачења појединих појмова и догађаја – какав је случај с историјом, на пример.
Застој у штампању уџбеника за основне школе на језицима националних мањина, за који у Министарству наводе да је и до мањина, могао би да буде камен спотицања на путу Србије ка ЕУ, а Министарство просвете до сада је потписало меморандуме са готово свим националним мањинама, како би се омогућило штампање уџбеника на језицима мањина ван законских рокова.
„С неким националним мањинама постоји застој, јер је по анексима уговора предвиђено да предложе и Министарству доставе имена аутора за писање недостајућих уџбеника. Имена аутора нисмо добили од албанске националне мањине“, рекла је недавно Вичек.
Ђаци ове националне мањине од предвиђених 43, немају ни један једини уџбеник. Осим албанске, постоји проблем и са бугарском мањином, јер при Заводу за унапређење образовања и васпитања нема говорника бугарског језика који би радио на вредновању предложених уџбеника. Акционим планом предвиђено је да се уреде билатерални споразуми између министарства просвете Србије и држава матицама националних мањина, а Вичек каже да су проследили званичне дописе министарствима Албаније, Бугарске, Хрватске, Мађарске, Румуније, Словачке и да се још само очекује одговор из Албаније.
И. Вујанов
