Многе професије биле су упућене да своје послове обављају искључиво преко интернета, јер је улазак у институције био онемогућен. С друге стране, тамо где се и могло ући, далеко је било безбедније све што је могуће урадити без личног контакта.
Како су се у протекле скоро две године сналазили истраживачи, научни радници, студенти или ђаци, ако им је нешто од документације било потребно? Најкраће – тешко.
– Последње деценије сам, због истраживања, велики део свог слободног времена провео у Историјском архиву у Зрењанину. Оно што ми је било потребно добијао сам из фондова, у штампаном облику. Оно што је дигитализовано, могао сам да прочитам са рачунара у Архиву, без могућности да пошаљем мејлом или пренесем на флеш меморију. Практично, читао сам са екрана уместо из публикације. Последње две године, због короне, то није могуће. У Архив се не може, а и да се може, не бих ишао јер се чувам – каже Зрењанинац Душан Јуванин.
Из Историјског архива смо добили потврду да је ситуација управо таква.
-Због пандемије Ковид-19 комуникација Историјског архива Зрењанин са корисницима – истраживачима и другим странкама већим делом се преусмерила на дигитални/интернетски облик. Захтеве за архивском грађом добијамо путем мејла и на исти начин одговарамо истраживачима. Ове године нисмо имали програме дигитализације архивске грађе из наших фондова и збирки, већ смо само, на основу појединачних захтева, скенирали или фотографисали документе и слали их путем мејла - кажу у Архиву.
У Историјском архиву се, како кажу, тренутно припремају, организационо и технички, за укључење Историјског архива у дигиталну мрежу архива у Републици Србији – АРХИС, коју је припремио и успоставио Државни архив Србије у сарадњи са Министарством културе. Да би то учинили потребна им је адекватна опрема. У наредној години Архив ће дигитализовати оно чиме располаже у складу са материјалним средствима, стоји у плану који је поднет Скупштини града.
Посао на дигитализацији садржаја у установама културе није једноставан. У Народном музеју Зрењанин дигитализовано је близу 6.000 предмета и артефаката из различитих збирки и тај посао траје од 2017. године. Уколико се настави досадашњим темпом, да се све што зрењанински музеј има у својим збиркама нађе у дигиталном облику требаће још десет година. А ових 6.000 предмета које су у дигиталном облику могу се погледати на сајту култура.рс.
Наш саговорник Душан Јуванин каже да је највећи проблем што дигитализован садржај није доступан на сајту Историјског архива.
– У случају других институција добар део дигитализованог садржаја могуће је видети на званичним сајтовима. Није чак проблем ни када би се садржај плаћао, наравно, у прихватљивим оквирима. Те институције су разумеле да један клик на садржај значи као и једна посета уживо. А посећеност, односно коришћење материјала за неку установу је референца – сматра Јуванин.
И у Градској народној билиотеци “Жарко Зрењанин” у Зрењанину до садржаја који је дигитализован можете доћи само на захтев.
-На Завичајном одељењу Градске народне библиотеке “Жарко Зрењанин” дигитализован је део завичајне грађе који се налази у интерној бази, а заинтересовани корисници могу је добити на захтев, као и користити у читаоници Научног одељења библиотеке - одговорили су на наше питање у библиотеци.
У бази се налазе фотографије града и околине (старе и нове), издања библиотеке (монографске публикације) и нека издања других издавача, часопис “Улазница” (сви бројеви и пропратна некњижна грађа), интерна архива библиотеке, картографска грађа, прилози из серијских публикација, Екс либрис (из разних издања), печати, архива завичајаца и некњижна грађа. Уколико нешто од грађе Завичајног фонда до тог тренутка није дигитализовано, а потребно је кориснику, дигитализација ће у најкраћем року бити урађена на захтев, наводе у библиотеци.
Дигитализовани садржај такође није могуће погледати на сајту библиотеке, али у овој установи кажу да планирају унапређење сајта у том правцу.
Жељко Балабан
