Она је на видео конференцији "Е:Integrate – povratak i (re)integracije: izazovi tokom kovid-19 pandemije", организованој у склопу пројекта Миграције за развој, који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу - ГИЗ, подсетила да је у фебруару ове године усвојена Стратегија за економске миграције за период 2021-2027. године.
Појаснила је да је циљ тог стратешког документа да створи друштвени и привредни амбијент за успоравање одласка радно способног становништва, ојача везе са дијаспором и подстиче повратне миграције.
Како је саопштено из Министарства рада, фокус данашње конференције био је на обједињавању повратка и реинтеграције, са једне стране, и изазовима проузрокованим пандемијом ковид-19, с друге стране.
Кисић Тепавчевићева је рекла да не постоје званични ни релевантни подаци о томе колико грађана Србије одлази на рад у иностранство, као ни подаци о њиховом полу, стручности, годинама...
Према подацима лиценцираних агенција, од јануара до новембра ове године се њиховим посредством у иностранству запослило око 1.000 држављана Србије.
То је знатно мање у односу на претходне године, када се у просеку годишње преко тих агенција запошљавало око 6.500 наших грађана.
У истом периоду посредством Националне службе за запошљавање, око 1.500 наших грађана се запослило у иностранству, пре свега у Словенији и Немачкој.
Када је реч о запошљавању странаца у Србији, министарка је навела да је 2020. године издато више од 10.000 дозвола за рад страним држављанима, а од децембра 2014. године, када је ступио на снагу Закон о запошљавању странаца, око 55.000 дозвола, највише радницима из Кине, Русије, Турске и Италије.
Заменица амбасадора Немачке у Србији Доротеа Гизелман истакла је да истраживања показују да 71 одсто младих са Западног Балкана напушта своје земље јер немају јасну перспективу да нађу посао а неки као разлог наводе и недостатак могућости за даље образовање.
Она је, како је саопштено из ГИЗ-а, указала да је Немачка близак партнер Србији и да је подржава на путу ка Европској унији.
Директорка ГИЗ Србија Данијела Функе је као као веома важно нагласила, да је поред сарадње с државним инситуцијама, успостављена сарадња и са око 40 невладиних организација у Србији које имају капацитете да раде са популацијом повратника.
