Пацијенти правду траже у филијалама РФЗО

НОВИ САД: Од 11. априла функција заштитника права пацијената у Србији престала је да постоји. Избачени су из одредби Закона о здравственом осигурању, чијим је Чланом 276, став 1, тачка 5, прописано да престаје да важи Правилник о начину и поступку заштите права осигураних лица Републичког фонда з здравствено осигурање, што је уведено 2013. године.
ambulanta pacijenti
Фото: Dnevnik (Branko Lučić)

Тако смо изгубили право да се у Домовима здравља и другим примарним, секундарним и терцијарним здравственим установама распитамо о својим правима, потражимо заштиту ако сматрамо да су нам права оштећена или нарушена или се пожалимо на рад неког из система зравствене заштите за које је одговоран РФЗО.

Заштитници права пацијената били су правници, запослени у здравственим установама, надлежни за давање правних савета, решавање евентуалних неспоразума и оцену основаности поднетог приговора у року од 5 дана. Према прописима који су сад укинути, приговори нису могли да буду анонимни, подносили су их пацијенти лично или чланови уже породице, а одговор се достављао у року од пет дана. Заштитник права осигураника одговор је давао као правни савет, мишљење или обавештење о суштини и обиму конкретног пацијентовог права, а ако је пацијент био незадовољан, могао је да се жали Здравственој инспекцији, односно Министарству здравља Републике Србије.

А примедби на рад било је много за ових шест година. Како је Дневник раније писао, у 2016. години, највећи број пријава о повреди права пацијената поднет је заштитнику права осигураних лица у Клиничком центру Војводине, а те године, заштитницима права осигураних лица обратило се 18.850 особа због проблема у остваривању права из обавезног здравственог осигурања. Поднето је 297 пријава о повреди права из здравственог осигурања, наводи РФЗО.

Највећи број пријава о повреди права поднет је заштитнику права осигураних лица у Клиничком центру Војводине (97) и у Здравственом центру Врање (43). Више од десет пријава имали су и Општа болница Краљево (15) , Општа болница Суботица (23), Дом здравља Пожаревац (13), ВМА (19) и Дом здравља Нови Сад (19), наводи РФЗО.


О лечењу у иностранству одлучује Републички фонд за здравствено осигурање

О праву на коришћење здравствене заштите у иностранству и о упућивању на лечење у иностранство у првом степену решава комисија Републичког фонда коју именује Управни одбор Републичког фонда, а у другом степену директор Републичког фонда.


Најчешћи разлог подношења пријаве је немогућност остаривања права на специјалистичко-консултативни, односно дијагностички преглед. Поступањем заштитника, осигураницима је омогућено остваривање права на преглед у року од 30 дана од дана јављања осигураника здравственој установи, како је и утврђено законом.

У случајевима када осигуранику није било омогућено заказивање прегледа у прописаном року, заштитник га је обавештавао о могућностима и начину рефундације трошкова за пружене здравствене услуге у приватној пракси или у допунском раду здравствене установе с којом је закључен уговор, објашњавају у Републичком фонду за здраствено осигурање.

Према одредбама новог закона, о правима из обавезног здравственог осигурања одлучује, на основу достављених доказа, филијала РФЗО. Осигураник који сматра да су његова права повређена, може да покрене поступак заштите права пред надлежним органом. Заштиту права може тражити и послодавац. О правима утврђеним овим законом у првом степену решава филијала, а у другом степену Републички, односно Покрајински фонд.

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.1661
Најновије вести