Уводење паневропског пензијског модела потрајаће око две године, а његово функционисање надзираће ЕИОП, паневропски регулатор за осигурање и пензијско осигурање.
Нацрт уредбе којом се уводи паневропска пензија још једном треба да добије зелено светло Европског савета и парламента, па ће почети да се примјењује годину дана након објављивања у Службеном гласилу.
Европска комисија тврди да само 27 посто Европљана старости од 25 до 59 година додатно штеди за старост, што представља велики проблем када оду у пензију.
Хрватска је према висини пензија у односу на плате од 39 посто друга најлошија чланица ЕУ после Ирске где су обвезни доприноси за пензију ниски што се у старости прелива и на пензије које износе свега 35 одсто плате.
Пензија поросечног евроспког пензионера старости од 65 до 74 године износи 58 одсто плате коју зарађују радници између 50 и 59 година.
Ако као педесетогодишњаци зарадују 2.000 евра месечно, као 70-годишњацима пензија и је 1.160 евра, наводи Европска комисија о студији која објашњава разлоге за формирање паневропских пензијских фондова.
Раднику у Хрватској коме је у 50-им годинама плата била 6.000 куна пензија ће бити 2.340 куна.
Након богатог Луксембурга где су пензије само 12 посто мање од плата, по висини пензија предњаче Италија (69 посто), Француска (68 посто) и Мађарска (67 посто).
Аустријске, пољске и словачке пензије износе 62 одсто плате, Чешке су на половини радничких примања, у Словенији су 47 посто, а у Немачкој 46 одсто.
Паневропске пензије би требало да допуњавају постојећи пензијски систем.
