Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић, која предводи делегацију Србије, истакла је посвећеност и напоре државе на заштити људских и мањинских права свих грађана Србије.Пауновић је чланове Комитета за укидање расне дискриминације упознала да Србија посвећено ради на унапређењу положаја друштвених група које се налазе у посебном ризику од дискриминације, наводи се у саопштењу.
"Србија дуже од 50 година примењује ову Конвенцију што јасно говори да је наша земља трајно посвећена изградњи друштва базираног на принципма толаренације", истакла је Пауновић.Пауновић је позвала Комитет за укидање расне дискриминације да затражи да УНМИК достави додатне информације о примени Конвенције на АП Косову и Метохији чиме би се комплетирао Извештај Републике Србије.
Она је истакла спремност Владе да достави све информације које поседује и на тај начин допринесе раду Комитета у вези са разматрањем примене Конвенције и на том делу наше територије. Сузана Пауновић је чланове Комитета упознала да је Србија једина држава у Европи, која се у 21. веку сусреће са проблемом дуготрајног интерног расељења.
Тренутно је у Републици Србији настањено 203.140 интерно раселених лица и око 17.000 тзв. интерно-интерно расељених унутар АП Косово и Метохија. Одрживи услови за повратак интерно расељених лица у АП Косово и Метохија ни након 18 година нису обезбеђени, што представља одговорност међународног присуства и Привремених институција самоуправе у покрајини.
У прилог томе говори и податак УНХЦР да се од 1999. године у АП Косово и Метохија вратило мање од пет процената ових лица, истакла је Пауновић.Делегација Србије упознала је чланове Комитета да је Србија вишенационална, мултикултурална држава, у којој уз већински српски народ, живе и припадници великог броја националних мањина.
Једно од наших главних настојања је да подстичемо толеранцију и међукултурни дијалог и да предузимамо мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе у Србији, без обзира на њихов национални, културни, језички или верски идентитет.
Током излагања Пауновић је напоменула да је Владу Србије веома значајна сарадња која је остварена са националним саветима националних мањина у креирању и спровођењу политика у областима које су од значаја за њих. Пауновић је истакла да је питање инклузије Рома један од приоритета Владе Републике Србије, додајући да Србија има добар законодавни и стратешки оквир у области инклузије Рома.
Она је указала члановима Комитета да држава испуњава обавезе у погледу социјалног укључивања Рома, а овај процес се прати и у оквиру преговарачког процеса за приступање Србије Европској унији.Усвајањем нове Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња до 2025. године, Влада је показала јасну опредељеност да се питањима инклузије Рома бави на свеобухватан начин.
Пауновић је нагласила да је претходни период обележило јачање институционалних капацитета на нивоу Владе, али и локалних самоуправа. Применом мера афирмативне акције од 2003. године, у образовни сиситем укључено је око 8.000 деце и младих.
У циљу завршетка школовања, за ученике уписане мерама афирмативне акције обезбеђују се и стипендије и систем менторства. А само у последње две школске године је додељено 1.346 стипендија за ромске ученике.Пауновић је навела да је од 2009. године вакцинисање преко 30.000 ромске деце, а њихова стопа смртности смањена је за 50 одсто у односу на 2006. годину.
Србија се на посвећен начин бави питањима запошљавања припадника ромске националне мањине и решавањем стамбених проблема у неформалним насељима.Комитет је похвалио напоре које Србија спроводи у циљу унапређења положаја свих националних мањина, укључујући и најосетљивију ромску националну мањину.
Такође је похваљена посвећеност Србије отвореном и конструктивном дијалогу са члановим Комитета за елиминисање расне дискриминације, закључује се у саопштењу.
