- Ми смо, рецимо, користиле Риноцерус програм. Писале смо, као програмери, алгоритме уз помоћ којих смо могле да модифкујемо геометрију неког објекта, с циљем да га до краја дизајнирамо - истиче студенткиња четврте године на Департману за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду и
У конкуренцији од више од 30 изабраних радова из 12 земаља целог света, овај тим од шест студенткиња Факултета техничких наука који су поред Емеше чиниле и Радмила Ђурашиновић, Ксенија Мартић, Јелена Вујовић, Ивана Беатовић и Теодора Николић, а под менторством асистента Марка Вучића с Катедре за теорије и интерпретације простора у архитектури и урбанизму, реализовало је најбоље решење из области дигиталне фабрикације примењене на архитектуру.
Ове године је у оквиру Фестивала било изложено више од 80 павиљона и инсталација. Поред Факултета техничких наука УНС, неки од учесника били су са њујоршки Градски универзитет, Хонкошшки универзитет, Краљевски колеџ уметности, Болоњски универзитет, циришки ЕТХ и других реномираних универзитета из целог света.
Павиљон који су направиле изазвао је велику пажњу, како организатора и учесника Фестивала, тако и великог броја његових посетилаца.
- Ова награда нас јако радује и свима нам пуно значи, јер поред осталих награда у различитим категоријама, које су додељивали организатори фестивала, о овој је одлучивао стручни жири професионалних архитеката, који је оцењивао сваки павиљон. Добиле смо највише бодова и победиле смо – каже Емеше.
- Учешће на Фестивалу било је и фантастична прилика да упознамо значајне архитекте, да с њима разговарамо. Ко су ти људи, схватиле смо тек када смо виделе њихове радове. Поред великог труда, узбуђења и треме, учешће на фестивалу омогућило нам је стварање важних контаката с искусним колегама – каже Емеше. – Павиљон смо градиле четири дана, почеле смо у понедељак, а у петак је све требало да буде готво за изложбу која је трајала три дана.
Како нам наша саговрница каже, пре годину дана с асистентом Марком Вучићем, који је био и ментор пројекта, радила је истраживање које се базирало на идеји да се направи врло танка и лака љуска.
- Карактеристично за наш павиљон је да има ребра, попут шкољке, која ојачавају целу конструкцију и омогућавају смањење дебљине површине љуске – објашњава Емеше. - У томе смо били јако успешни и ја о нашем постигнућу излагала сам на разним конференцијама. Помислиле смо и да би било добро да се с нашим пројектом опробамо и на овом такмичењу у Лондону. Иначе, то што смо осмислиле могло би да се користи и када су у питању металне конструкције, могло би да се користи у конструкцији и изради кровова. У целој ствари јако је добро да се може користити танак материјал, што конструкцију знатно појефтињује.
На такмичењу, модел је направљен у реазмери један према један. Било је прописано колико материјала може да се утроши, задате су оквирне димензије објекта који је требало направити и, према правилима такмичења, павиљони су морали да буду од рециклираног материјала, у овом случају од картона. То је све исечено ЦНЦ машинама.
Једина женска група
- Нас шест чиниле смо једини женски тим на фестивалу. И на Факултету радимо заједно, углавном пројекте који треба да се цртају. И сада смо сарађивале без проблема и јако смо се лепо снашле. Имале смо и велику трему – наш ментор није могао да буде са нама. С њим смо биле у контакау преко Скајпа и Фејсбука и није било проблема. Планирамо да и у Новом Саду изградимо сличан павиљон, али од другог материјала. Ако успемо, био би то врхунац и заокружење целог овог пројекта – каже Емеше.
Када су у питању планови, Емеше каже да је на првом месту да дипломира у року и упише мастер.
- Интересује ме дигитализација у архитектири. Ту су и виртуелна реалност, различити софтвери, параметарско моделовање... и како све то може да се примени у архитектури. За то има услова на факултету кроз мастер програм Дигитални дизајн – каже Емеше Б. Варга.
Тим који је водила Емеше, сем изузетног пројекта, у Лондон је одвела и важна помоћ и финасијска и подршка неопходна за куповину авионских карата и плаћање смештаја. За то су се побринули ФТН, Департман за архитектуру и урбанизам, Општина Темерин, Национални савет мађарске националне мањине, Ротари клуб Алма Монс; Нови Сад. Донације су стигле и од Керамик студија, Архитектонског студија „Синтезис кватро“ и адвоката Растка Поповића.
В. Црњански
Фото: Лична архива
