Трибина је организована у оквиру Кампање за рационалну употребу антибиотика Министарства здравља, у сарадњи с Покрајинским секретаријатом за здравство Војводине, Савезом удружења медицинских сестара из предшколских установа, НВО “Родитељ“ и НВО „Гнездо“ и Удружења студената фармације НАПСЕР.
О проблему антимикробне резистенције и правилној употреби антибиотика са родитељима мале деце разговарали су чланови Посебне радне групе за рационалну употребу антибиотика Министарства здравља, микробиолог професорка др Ивана Ћирковић, клинички фармаколог професорка др Милица Бајчетић и педијатар Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине др Мирјана Стојић.
Ако наставимо да неселективно користимо антибиотике, или их узимамо неадекватно односно нередовно, прескачемо дозе, у мањој дози или недовољно дуго, и при томе се нередовно вакцинишемо, траљаво обављамо хигијену, нездраво се хранимо, нарочито месом узгајаним од животиња које су користиле антибиотике, због појаве резистенције на антибиотике губимо битку са патогеним микроорганизмима и остављамо будуће генерације без адекватне терапије за инфекције, упозорила је др Ћирковић указујући на антимикробну резистенцију као глобални проблем.
Др Милица Бајчетић истакла је да се у Србији антибиотици прописују деци и до пет пута више него у северноевропским земљама, слично као у Италији, Грчкој, Шпанији.
Потребно је да променимо ту праксу. Веома је важно да и родитељи, као крајњи корисници, имају свест о проблему отпорности бактерија на антимикробне лекове и правилној употреби антибиотика. Тако ни они неће сами посезати за антибиотицима, нити ће бити заинтересовани да у апотеци упркос законској регулативи, затраже антибиотик без рецепта. Министарство здравља спроводи низ мера и активности како би се сачувала ефикасност антибиотика, у које су укључени лекари и здравствени радници различитих специјалности, између осталог, фармацеути и педијатри, али нам је исто тако неопходно и разумевање родитеља, нагласила је др Бајчетић.
Др Мирјана Стојић дала је родитељима упутства за правилно коришћење антибиотка и најчешће недоумице.
Антибиотици неселективно уништавају и патогене бактерије, које су изазивачи инфекција, али и оне добре бактерије, које су нормални део цревне флоре здраве особе, а након таквог пожара у нашем екосистему, потребно је чак неколико година да се та добра цревна флора обнови. Због тога је неопходно уз антибиотике узимати увек и пробиотике, рекла је др Стојић.
Учеснице трибине одговарале су на многобројна питања родитеља, а затим су подељене награде за 40 награђене деце, предшколаца Новог Сада, која су изложила радове на тему „Антибиотици и бактерије“.
На трибини су учествовали и студенти фармације у оквиру удружења НАПСЕР, који су партнери Кампање за рационалну употребу антибиотика Министарства здравља.
Резистенција, односно отпорност, бактерија на антибиотике у свим деловима света расте до опасно високих нивоа и прети нашој способности да лечимо честе инфективне болести. Инфекције које погађају како људе, укључујући упалу плућа, туберкулозу, тровање крви и гонореју, тако и животиње, постају теже, а понекад их је немогуће лечити јер антибиотици постају мање делотворни.
Министарство здравља Републике Србије се од новембра 2015. године прикључило глобалним напорима за смањење антимикробне резистенције, иницијативама Светске здравствене организације и других међународних здравствених институција и у сарадњи са експертским тимом спроводи низ активности и мера, као и Кампању за рационалну употребу антибиотика, у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије“.
Љ. Петровић
