Последица тога је и шест великих суша које су задесиле Србију последње две деценије.
Како је рекао, 99 одсто светских научника процес пораста температуре приписује повећњу концентрације гасова са ефектом стаклене баште као што су угљен-диоксид, метан, азот-субоксид.
Њихова концентрација је повећана за 40 одсто у односу на последњих милион година. Како човек све више спаљује фосилна горива, имамо више угљен-диоксида у атмосфери који спречава ''лечење'' планете земље, а доприноси порасту темепратуре, објашњава саговорник.
Указао је да су ефекти глобалног загревања и климатских променамах регистровани у више од 180 земаља на свету.
Сви шаљу извештаје о промени климе и од Светске метеоролошке организације и агенција које се баве променом климе можемо да сазнамо каква је ситуација у другим земљама, рекао је Пејановић.
Такве промене су, каже, уочене и у Србији и за последицу, између осталог, имају повећање водене паре која утиче на појаву кише или града.
Све више водене паре у атмосфери нам доноси велике непогоде праћене јаким ветром и градом, рекао је он и додао је у нашој земљи навећи проблем суша јер се око 20 одсто становништва бави пољопровредом.
У последње две деценије Србију је задесило шест великих суша, подсећа Пејановић и додаје да су оне знатно смањиле пољопривредну производњу.
Процењује се да је 2012. године штета од суше била две милијарде евра, а 2014. године, када су нас задесиле катастрофалне поплаве, милијарду и по евра, додао је Пејановић.
Како би се ублажиле климатске промене, поручио је да људи могу да предузму две ствари, а једна од њих је да редукују количину угљен-диоксида у вадзуху тако што ће прећи на производњу струје из обновљивих извора енергије и тиме смањити потрошњу фосилних горива.
Други начин је, додао је, адаптација на климатске промене применом другачијих агротеничких мере са циљем да пољопривредна производња буде ефикаснија.
Сматрам је да је најважније да дође до поштовања Париског споразума којим се 195 земаља обавезало на озбиљну редукцију у повећању угљен-диоксида у атмосфери што значи већу употребу обновљивих извора енергије у прозиводњи саме енергије, додао је Пејановић.
Прошлог месеца Светска метеоролошка организација известила је да је јун ове године био најтоплији месец у историји и да би 2019. могла постати једна од најтоплијих година досад, односно од почетка вођења евиденције 1880. године.
Подаци, који се темеље на првих 29 дана у месецу, упућују на то да ће јул 2019. бити једнако или можда и топлији од претходног најтоплијег јула, забележеног 2016. године, уједно најтоплијег месеца досад.
