Учесници су истакли да је однос према заштити животне средине у Србији катастрофалан, као и да у ту област држава не улаже довољно новца, а према речима члана Фискалног савета Владимира Вучковића, потребно је уложити 8,5 до девет милијарди евра у наредних пет, 10 година како би се тај проблем решио.
Када је реч о новцу, како је навео Вучковић, ствари се могу гледати из оптимиштичког угла, јер су створене околности да се из буџета више издваја за животну средину.
"Када кажем да могу бити на располагању, то значи да је потребно да се на највишем нивоу донесе одлука да је заштита животне средине приоритет", казао је Вучковић.
Највише новца, како додаје, биће потребно за систем вода и улагање у канализационе мреже, јер по проценама, у Србији недостаје 10.000 километара канализационе мреже.
Ту су, затим, пречишћивачи воде, којих је потребно, како наводи, 350 постројења, а сада их има четири, која не раде у пуном капацитету.
За сектор отпада - депоније, потребно је око милијарду и по евра, навео је Вучковић и додао да тренутно Србија готово да нема модерне депоније.
"За сектор заштите ваздуха још 1,5 милијарди евра за пет до 10 година. Све укупно је око девет милијарди евра, што може да се издвоји из буџета, ако се остави простор за то и ако неки садашњи приоритети оду у други план", казао је Вучковић.
Навео је да му је мало сметало када је нападнут ресорни министар због загађења ваздуха и образложио то тиме што је то Министарство једно од ретких које је указивало на тај проблем, тражило средства и припремило неке пројекте, али у расподели буџетског новца није успело да добије већи буџет.
"Већу кривицу бих овде приписао Влади, него Министарству", казао је Вучковић.
Академик Владимир Стевановић рекао је, наводећи да је однос према животној средини врло добар одраз стања у друштву, да има утисак да је последњих година однос према животној средини у Србији крајње неповољан, а данас катастрофалан.
Код нас, како је навео Стевановић, највећи проблем представљају алгомерације, односно велики градови.
"Еколошки гледано, градови су паразити биосфере, из њих еколошки гледано излазе отпад и загађење. То је једини продукт", казао је Стевановић, додајући да се тај "паразитимизам може свести на неку најмању могућу меру пречишћавањем".
Проблем са агломерацијма, односно великим градовима, заиста је велики, сматра Стевановић и истиче да би га требало решити.
"Требало би ногу са папучице за раст, развој и напредак мало да ставимо по страни и да се велика енергија уложи у обнову заштиту животне средине. И ту су инвестиције, није то само да направимо филтере и пречишћиваче за воду. Оно што је најважније јесте да се подигне свест о значају животне средине, као и знање", рекао је Стевановић.
Према његовом речима, однос према животној средини је разочаравајући, што се види и из положаја Министарства задуженог за та питања које је, сматра, потиснуто у трећи ред и у сталном је сукобу интереса са другим министарствима.
Владимир Ђурђевић са Факултета за физику навео је да климатске промене почињу да буду реалност у Србији и да сви полако схватају да постоје и да се дешавају, као и да ће направити озбиљнији проблем у будућности.
Ипак, како је рекао, то није довољно.
Навео је да се Србија налази у региону у којем су климатске промене видљивије и који је рањивији по питању климатских промена него остатак света, и упозорио да баш зато треба бити опрезнији.
"Последњих пет година је 15 одсто планете било топлије за два степена, што је граница Париског споразума, од периода пре индустријске револуције, а међу тим процентом се нашла и Србија, што указује да се загревамо брже и да се код нас клима мења брже", казао је Ðурђевић.
Додаје да је проблем и то што су економски слабије земље више суочене с проблемима које проузрокују климатске промене, јер немају довољно средстава да се суоче са њима и да их ставе у оквире који су прихватљиви.
"Климатске промене ће бити настављене у наредним деценијама, оно што најбоље можемо да очекујемо јесте да глобално загревање, односно заустављање климатских промена, остане на два степена", истакао је Ђурђевић.
Климатолошкиња Данијела Божанић истакла је да би питање животне средине у Србији требало да постане "питање свих питања" додајући да заштита животне средине није у супротности са економским растом.
"Не може да нам буде изговор да нисмо довољно богати и да морамо економски да се развијамо, једно друго не искључује", казала је Божанић.
