Младић се зразио у Приштини на Инфективној клиници. Он је студент Медицинског факултета у том граду. С првим сумњивим симптомима јавио се врањском Здравственом центру где је хоспитализован.
Како кажу у Институту, тиме је спречен ризик од ширења заразе, а здравствено стање оболелог младића је стабилно. Врањски лекари напомињу да нема других сумњивих случајева на ову болест у Пчињском округу.
Иако је, захваљујући чињеници да је оболели младић – будући лекар, на време препознао симптоме, спречено ширење заразе и почетак епидемије, лекари кажу да је овај догађај последица тренда смањене стопе имунизације у Србији и да је питање времена када ће се десити нека озбиљна епидемија.
Епидемиолог др Светлана Илић из Института за јавно здравље Војводине, раније је рекла за “Дневниик” да су значајни узроци за пад обухвата вакцинацијом једним делом проузроковани неправовременом дистрибуцијом потребних вакцина, као и неправовременим одазивањем на позив на вакцинацију, али и одлагањем или одбијањем вакцинације.
"Позиву за имунизацију у Војводини у 2016. није се одазвало укупно 6.074 деце. Од тог броја њих 2.000 није се одазвало управо позиву за вакцинацију ММР вакцином. Од 1.150 деце Војводини чији родитељи су се изјаснили за одлагање или одбијање имунизације њих 730 навело је као разлог управо ММР вакцину", каже др Светлана Илић и додаје да је поверење родитеља у систем имунизације последњих година озбиљно уздрмано активностима антивакциналног покрета.
Поруке антивакциналног покрета који јача без веће контроле на друштвеним мрежама, форумима, и у различитим медијима, озбиљно угрожавају опстанак система имунизације и одржавање поверења родитеља у безбедност вакцина.
Зато се све више одлучују на то да одбију или максимално одложе вакцинацију детета, надајући се да је заштићено захваљујући другој, вакцинисаној деци. Све то подгрејано је причама о штетности ММР вакцине која “изазива аутизам” .
"Иако резултати озбиљних научних истраживања у свету недвосмислено указују да не постоји повезаност изнеђу давања ММР вакцине и појаве обољења за која се оптужује, као што су аутизам, астма, леукемија, дијабетес типа 1 и Кронова болест, подаци из других истраживања, спроведених у европском региону, показују да сумња у безбедност појединих вакцина опстаје и присутна је, како међу родитељима, тако и међу појединим лекарима који се баве извођењем имунизације. Међутим, у прилог безбедности вакцина на територији Покрајине иде и податак опадајућег тренда пријављених нежељених реакција након имунизације у АП Војводини,поготово након замене високо реактогене ДТП са ДТаП вакцином у комбинованој Пентаксим вакцини", рекла је др Илић.
Епидемије морбила широм Европе
"Епидемије морбила у Европи ове године регистроване су у Румунији, Немачкој (891 случај са једним смртним исходом), Италији (3501 случај са 4 смртна исхода), Бугарској (162 случаја с једним смртним исходом), Уједињеном Краљевству (25), Шпанији (138), Аустрији (84)", кажу у Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Од почетка епидемије морбила у Румунији почетком 2016. до краја септембра 2017. пријављено је 9.539 случајева са 34 смртна исхода. У овој епидемији бебе испод годину дана и деца до 4 године чине две трећине оболелих, а 98 посто случајева је невакцинисано. У септембру 2017. регистрована је епидемија морбила у Скопљу у Републици Македонији, с 11 оболелих лица. У првих девет месеци 2017. у Србији је регистровано је 12 случајева малих богиња (генотип Б3) из пријављених епидемија у Крушевцу и Сремској Митровици.
Љ. Петровић
