У односу на исти период лане, повећан је и број оних који се први пут јављају психијатру за помоћ.
Помоћница директора те здравствене установе Татјана Суботић каже за Танјуг да је такав исход очекиван.
Учестали су напади на здравствене раднике, али и покушаји самоубистава, а Суботић наводи да су такви случајеви последица тешке клиничке слике код тих пацијената који су били у интензивним негама и код којих је, каже, вероватно дошло до неког развоја дерилијума, који карактерише халуцинације, ауто и хетеро агресивно понашање.
На Клиници "Др Лаза Лазаревић" од марта ради национална линија за пружање психосоцијалне помоћи у околностима епидемије, а наша саговорница указује да је у тренутком пику епидемије повећан број позива грађана који осећају страх, како оболелих, тако и оних који су у изолацији.
"У трећем таласу је израженије, иницијално су људи углавном звали због неких информација, како да се штите, како ће се заразити, а сада када је ситуација у овом пику таква, углавном је мотив страх, највише да ли ће потенцијално заразити друге", указује Суботић. Објашњава да је читавом друштву тешко да се навикне на нову нормалност, односно на живот са непознатим вирусом.
"Ово није прва епидемија коју имамо, али јесте различита зато што се носимо са потпуно непознатим вирусом. На срећу већина нас се успешно адаптирала, док неки сензитивнији то теже подносе", каже Суботић.
