Издање на 760 страница обухвата 1.450 одредница и 222 пододреднице са почетним словима В и Г, 520 фотографије, те 17 карата.
Понесена жељом, вољом и аргументима, група од 324 аутора Академије наука и умјетности Републике Српске, окупљена у 16 стручних редакција, упистила се у редак и озбиљан подухват од јавног значаја.
– Познато је да је Француска водила дискусије скоро цео век док није објавила своју верзију, Британика је рађена око 80 година, док смо ми у Републици Српској започели ово издање пре десет година – рекао је академик Рајко Кузмановић. – Од укупно шест, већ смо објавили два тома, а трећи је при крају и биће завршен највероватније за пола године. То је општа енциклопедија националног карактера, која има задатак да покаже како Република Српска има и научни и технички капацитет, али и историју развоја овог подручја. Око стотину локалитета из прошлости доказује да она није тера инкогнита, него да је ту одувек бујао живот.
Досад је, како каже, за Енциклопедију, која обрађује и нешто што друге немају, прикупљено 11.000 одредница.
– Свих 2.670 насељених места добиће свој простор са пописом становништва, обичајима, школама, здравственим установама... Ишло се чак дотле да су забележена најчешћа презимена и славе које се обележавају – објаснио је Кузмановић.
Директор Градске библиотеке Драган Којић осврнуо тим поводом и на самосталност Срба као нације.
– Надам се да су за нама времена у којима су Срби више водили рачуна о другима, допустивши им тако да воде рачуна о нама. Отуда је ова промоција повод да се искажу најтоплије и најискреније честитке што се благовремено, готово у историјској вертикали непосредно по оснивању Републике Српске, приступило овако важном подухвату – закључио је Којић.
Текст и фото: С. Милачић
