Међутим, оно такође подразумева прилагођен и индивидуализован рад са ученицима изузетних способности. Да ли надарени добијају адекватне подстицаје који би их мотивисали за даљи развој и напредак или се на редовној настави углавном досађују, одговорила је за „Дневник” наставница информатике у каћкој Основној школи „Ђура Јакшић” Јасмина Јерковић, чији ђаци годинама постижу запажене резултате на пољу роботике, компјутерске графике и мултимедије, док су посебну пажњу јавности привукли када су 2016. на програмерском такмичењу у Америци освојили прво место за робота-помагача слепим и слабовидим особама.
– Талентовану децу од предшколских установа треба пратити и усмеравати, те постепено утицати како би се њихови дарови, од Бога дати, развијали и умножавали – рекла је Јасмина Јерковић. – Баш зато што у Србији недостају адекватни образовни услови, наши наставници и педагози имају можда и већу одговорност од осталих према таквим ученицима.
Материјално-техничка опремљеност школа очигледно није пресудна јер са ђацима у тзв. голубарнику, скученом кабинетском простору у поткровљу школе, изнедри годишње десетине изузетних радова.
– Алат са којим радимо је неопходан и јесте пресудан, јер без њега, како пословица каже, нема ни заната. Окружење, међутим, није јер се показало да и у оскудном простору са слабом информационо-комуникационом технологијом, ако се добро организујемо, па чак и од куће донесемо опрему, те и тамо наставимо да радимо, резултати могу бити и јесу за пример многима.
Послушност, марљивост, пожртвованост и спремност да се несебично дели знање са другима, комуникативност и отвореност не само према вршњацима већ и према старијима, радост и превасходно љубав према свему што раде и постижу, неке су од особина по којима ћемо их препознати, објашњава она.
– Додала бих још емпатију, маштовитост, иновативност, али не смемо заборавити ни тренинг како би с лакоћом извршавали своје обавезе, што је, у ствари, део васпитне дисциплине, која, морамо признати, све више недостаје нашој деци – рекла је Јерковићева.
На питање како осмишљава наставу за такве ученике и могу ли компјутерски алати учинити часове из других предмета занимљивијим и креативнијим, одговорила је да је то стална борба јер нису ни сва знања добра ако се на прави начин не усмере и примене.
Узајамно поштовање производи и подстиче иницијативу, коју ђацима, како каже, без проблема препушта уколико препозна велику жељу да дођу до одређеног циља, иако се то некад не поклапа са њеним принципима.
– Знате, много пута се показало у пракси да један проблем можете решити на више начина, а да он буде тачан, само је питање колико имамо слободе и времена да се томе препустимо – закључила је професорка Јасмина Јерковић.
– Најбоље би било савремене технологије примењивати у корелацији са свим наставним предметима, и то у животном окружењу. У случају наше школе, разне тематске наставне јединице прожимају се током целе године кроз угледне часове, радионице, трибине, амбијенталну наставу, секције и прекограничну сарадњу са другим школама током такмичења из информатике и рачунарства – рекла је, напоменувши да се тако ђаци ОШ „Ђура Јакшић” могу опробати у виртуелном моделовању глине, примени едукативних картица проширене стварности на тему обновљивих извора енергије, компјутерској обради музике, изради плаката, постера и честитки, прављењу дигиталних филмова и другим креативним активностима.
У разговору се осврнула и на питање колико је тешко радити с талентованим ђацима.
– Тешкоће или неуспеси су, како је говорио наш драги Михајло Идворски Пупин, само „успутна одморишта за нове победе”, победе над својим недостацима које сви коригујемо и надопуњујемо врлинском грађом током целоживотног рада – разјаснила је. – Битно је међусобно разумевање и поштовање личности ученика и наставника, али и друштво које препознаје и унапређује школство као нешто од националног интереса и значаја, како за духовни, тако и за материјални развој народа и државе коју смо наследили од славних предака, од Светог Саве па до данашњих просветитеља.
С. Милачић
