Према подацима добијеним од 97 јединица локалних самоуправа, на њиховој територији јавна комунална предузећа организовано одлажу отпад на 90 несанитарних депонија-сметлишта, која су лоцирана на територији 76 општина, наводи се у Извештају.
"То су углавном депоније којима је у складу са Стратегијом о управљању отпадом предвиђено санирање и затварање", оцењено је у Извештају.
У документу је наведено да капацитет постојећих депонија- сметлишта је у већини општина већ попуњен, док значајан број депонија не задовољава ни минимум техничких стандарда.
"Не постоји контролисано одвођење депонијског гаса који настаје разградњом отпада у депонији, што може довести до пожара или експлозије, а процедне воде из депонија се не сакупљају нити пречишћавају, што угрожава подземне и површинске воде и земљиште због високог садржаја органских материја и тешких метала", наводи се у Извештају и додаје како не постоје систематски мониторинг емисија, процедних вода и депонијског гаса.
Старост депонија, наводи се, варира од четири године до 53 године а око 70 одсто активних депонија - сметлишта није предвиђено просторно-планским документима и нема урађену студију о процени утицаја на животну средину "нити имају потребне дозволе".
Како се наводи на дивља сметлишта, ван контроле општинских јавних комуналних предузећа, баца се око 20 одсто генерисаног комуналног отпада у Србији.
"Главни изазови управљања отпадом у Србији још увек се односе на обезбеђивање добре покривености и капацитета за пружање основних услуга, као што су сакупљање, транспорт и санитарно одлагање отпада", наводи се у Извештају.
