Резултати анализе коју је објавио Универзитет Станфорд обухватају два одсто најцитиранијих научника у свету и приказани су кроз две табеле. Једна даје приказ истраживача према њиховим резултатима током целокупне каријере, док друга садржи резултате према научној продукцији у прошлој години. База података обухвата стандардизоване податке о цитираности, х-индексу, прилагођеном хм-индексу према коауторству, цитираности према различитим ауторским позицијама и композитни индекс, за преко 100.000 најцитиранијих научника у свету. Научници су класификовани у 22 научне области и 176 подобласти.
- Моја истраживања су мултидисциплинарног карактера и спадају у неколико области, као што су информатика, криптографија, методика наставе информатике, математика и методика наставе математике. У претходном периоду сам се највише бавио истраживањима из области примене теорије хаоса у криптографији и примене информационо-комуникационих технологија у настави – каже за „Дневник” Драган Ламбић.
Он наглашава да Станфордова листа два одсто најутицајнијих научника на свету, између осталог, зависи и од цитираности радова, те да је у највећем броју случајева потребно одређено време како би квалитетни радови стекли довољну популарност и цитате.
- Из тог разлога сам био изненађен када сам сазнао да се налазим на листи. Нисам очекивао да за овако релативно кратак период бављења науком могу испунити тако високе критеријуме – истиче Ламбић.
На најновијој листи налази се 13 научника са Новосадског универзитета, али немају сви факултети своје представнике. На листи, на пример, нема професора Техничког факултета „Михајло Пупин” у Зрењанину. С обзиром на то да је Ламбић рођен у Зрењанину, где и данас живи, питали смо га како то да је ангажован у Сомбору, а не на Техничком факултету у свом родном граду.
Преко 120 рецензија у научним часописима
Проф. др Драган Ламбић је рођен 1981. у Зрењанину. Дипломирао је на Математичком факултету у Београду. Мастер студије завршио је на Техничком факултету “Михајло Пупин” у Зрењанину. Докторирао је на Математичком факултету у Београду.
Од 2010. ради на Педагошком факултету у Сомбору. Има преко 120 рецензија у научним часописима, као и 26 објављених радова у часописима са СЦИ листе.
- Сматрам да сваки факултет треба да тежи томе да има најбољи могући кадар. На почетку моје научне каријере, тадашња управа Педагошког факултета у Сомбору ми је пружила прилику, на чему сам јој захвалан, а надам се да сам и оправдао то поверење својим радом. Када је у питању Технички факултет “Михајло Пупин” у Зрењанину, имам лепу сарадњу са колегама са тог факултета, али званичних контаката са управом није било. Као Зрењанинцу би ми било драго да допринесем свом граду. Уколико ми управа Техничког факултета “Михајло Пупин” понуди неки облик сарадње, са задовољством ћу размотрити тај предлог – одговара Драган Ламбић.
На питање колико је данас тешко бити млади научник у Србији и где је наше високо образовање у односу на свет, он одговара да више не спада у категорију младих научника, иако је међу најмлађима из Србије који се налазе на Станфордовој листи.
- Познато је да у Србији услови за научнике нису толико добри као у неким богатијим земљама. Наши научници, ипак, остварују добре успехе у великој мери због сопственог залагања. Верујем да услови такође зависе и од факултета или институције на којој научник ради. Зато је веома важно да се институције правилно одреде према подршци перспективним научницима. Када је у питању претходни период, сматрам да наше високо образовање постиже солидне резултате на светском нивоу, имајући у виду разлику у средствима која постоји. Верујем да би наше образовање могло да буде у категорији са најачим универзитетима на свету када би разлика у доступним средствима била мања – закључује Ламбић.
Ж. Балабан
