Зорић је за К1 рекао и да је НАТО гађао и макете мостова на Косову и Метохији које је поставила Војска СРЈ.
"На Косову 1999. године моје колеге су успешно поставиле макете мостова који су представљени као препрека за тенкове, и вешто су их маскирали тако да изгледају као да су мостови од асфалта. НАТО је гађао управо те мостове. А за израду макета су коришћени гума, крпа, даска и можда неки лимар, нека је све то укупно коштало 2.000 евра, а захваљујући томе, није срушен наш ниједан прави мост", истакао је Зорић.
Додао је да се "мамци" вековима примењује у ратовању и да је у шестом веку кинески мислилац и војни теретичар у свом делу "Умеће ратовања" Сун Цу препоручио коришћење мамаца ради обмане непријатеља.
"Основна идеја сваког војсковође је да завара свог противника и прикрије своје праве намере", рекао је Зорић и напоменуо да је у Првом светском рату коришћено лажно артиљеријско оружје направљено од разних материјала.
Зорић је додао да су некада прављене и лутке коња како би непријатељ био обмањен о правој снази и броју војника.
"А у Другом светском рату током искрцавања у Нормандију коришћена су разна средства да се прикрију војници како би се генерали Вермахта довели у забуну", објаснио је Зорић.
Војни аналитичар и председник Центра за геостратешка истраживања и тероризам, Владе Радуловић, рекао је за К1 да су средства којима се гађа једна макета десет и више пута скупље од те исте макете.
"Први и основни циљ је да прикријете право стање, затим да обманете непријатеље да скупом муницијом дејствују и на тај начин открију свој положај. Када је реч о ценама, зависи од компаније до компаније. Италијани имају добро тржиште када је реч о макетама. Обично су цене између 1.000 и 3.000 евра, али заиста нису велике ако знате шта можете да добијете", нагласио је Радуловић.
Како је објаснио, данас макете морају имати емитере лажног радарског зрачења, јер постоји технологија која хвата тај одраз лажних макета.
Наглашава да је од почетка рата у Украјини чешка компанија за производњу лажног оружја на надувавање удвостручила продају и како је истакао, то је добар пример који приказује да постоје "неки други људи у овом војном систему који су важни за бојиште", попут војних инжењера који израђују макете.
"Најпластичнији“ пример самог концепта маскирања био би Тројански коњ", подсетио је Радуловић и напоменуо да он представља идеју да пронађете начин како да нешто сакријете.
"Из Другог светског рата имамо пример како су Немци осликавали ситуацију да имају већи број оклопних возила него што имају. Нађете ливаду, са оклопним возилима направите што више трагова и сакријете их у шумарак. Непријатељ тражи трагове возила и када наиђе на трагове које сте оставили он се запита колико вас заправо има", додао је Радуловић.
