У Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” кажу како је учесталост инфекција изазваних РСВ највиша у узрасту од другог до шестог месеца живота, а готово сва деца до навршене друге, најкасније треће године, преболе бар једну инфекцију изазвану овим вирусом.
Инфекције изазване РСВ јављају се сваке године, сезонски у облику мањих или већих епидемија. За наше подручје карактеристична је појава епидемија у касну јесен и током зимског периода. Вирус се, слично другим респираторним вирусима, преноси директно са инфициране на здраву особу, односно дете капљичним путем или индиректно контактом преко контаминираних предмета, као што су играчке, кваке на вратима, намештај и слично.
- Најтеже клиничке манифестације РСВ инфекције срећу се код одојчади узраста до шест месеци. Посебан ризик од компликација и смртног исхода услед РСВ инфекције постоји код превремено рођене деце, новорођенчади и одојчади са хроничном болести плућа по типу бронхопулмоналне дисплазије (БПД), код одојчади и деце са урођеним срчаним манама и оне са ослабљеним имуним системом - истичу у Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Паливизумаб се примењује у здравственим установама за лечење деце на терцијерном нивоу здравствене заштите и то су Институт за неонатологију – Београд, Универзитетска дечја клиника – Београд, Институт за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“ – Београд, Институт за заштиту здравља деце и омладине Војводине – Нови Сад, Клиника за дечије интерне болести – КЦ Ниш и Клиника за педијатрију – КЦ Крагујевац. У “Батуту” поручују родитељима да уколико њихово дете припада некој од наведених ризичних категорија обавезно да се информишу у наведеним здравственим установама или код изабраног педијатра у дому здравља у вези са пасивном имунизацијом против РСВ инфекције.
Клиничка слика варира од благих симптома инфекције горњих дисајних путева као што су кашаљ, цурење из носа, повишена температура, малаксалост и губитак апетита, раздражљивост, па до тешких облика инфекције доњих дисајних путева, праћених свирањем у грудима и отежаним дисањем, као што су бронхиолитис, пнеумонија или ређе трахеобронхиолитис.
- Опште мере заштите подразумевају хигијену руку особа које негују децу, онемогућавање контакта детета са особама које имају кијавицу или кашљу, природна исхрана дојењем, адекватна хигијена играчака и средине у којој дете борави, ограничавање боравка детета у колективном смештају у сезони РСВ инфекције, спречавање изложености детета дуванском диму. Ове мере су веома важне, али због високе заразности и начина преношења вируса, њиховом применом није увек могуће спречити ширење инфекције - наводе у Институту “Батут”.
Као што активном имунизацијом, односно применом вакцина, могу да се спрече неке болести, тако и РСВ инфекција може да се спречи пасивном имунизацијом односно применом готових тзв. моноклонских антитела. Паливизумаб је хуманизовано моноклонско антитело које обезбеђује заштиту од РСВ инфекције. Његова примена је од суштинског значаја за спречавање тешких облика инфекције код деце у високом ризику. Пасивна имунизација паливизумабом спроводи се у сезони РСВ инфекција, а то је најчешће период од октобра до фебруара, и то давањем једне месечне дозе током трајања сезоне, са највише пет доза.
- У најтежим случајевима потребно је болничко лечење и примена кисеоника. Пошто је узрочник инфекције вирус, антибиотици се не користе у лечењу -напомињу у “Батуту”.
Законом о заштити становништва од заразних болести у нашој земљи је уведена обавезна пасивна имунизација особа које су у посебном ризику против инфекције изазване РСВ. Ризичне категорије су деца која су рођена пре 29. недеље трудноће која на почетку РСВ сезоне имају мање од 12 месеци; деца која су рођена пре 32. недеље трудноће која на почетку РСВ сезоне имају мање од 6 месеци; деца са хроничном плућном болести /бронхопулмоналном дисплазијом која на почетку РСВ сезоне имају мање од 12 месеци; деца са хроничном плућном болести/бронхопулмоналном дисплазијом која на почетку РСВ сезоне имају мање од 24 месеца, уколико им је шест месеци пре почетка сезоне била неопходна терапија, односно примена кисеоника, хронична примена кортикостериода, бронходилататора и /или диуретика; затим деца са урођеним срчаним манама компликованим значајним хемодинамским поремећајима која на почетку РСВ сезоне имају мање од 12 месеци; а у складу са принципима добре клиничке праксе и индикацијама заснованим на медицинским доказима, имунопрофилакса паливизумабом може да се примени и ван наведених индикација, по конзилијарној одлуци три лекара субспецијалисте у терцијарној педијатријској установи, као што су неонатолог, пулмолог, кардиолог.
Љ. Петровић
