Он је истакао да сигурно и код нас сада преовлађује омикрон сој, да ће прецизнији подаци о томе бити ускоро познати, а да се његова заступљеност у појединим земљама које раде испитивања креће од 50, 60 па и близу 100 одсто.
"Студија у Јужноафричкој републици је показала да један од разлога брзог ширења омикрон соја није само његова особина велике преносивости, већ и велики удео људи који болују без симптома у укупном броју оболелих. Она је показала да је рецимо 31 одсто вакцинисаних било позитивно али без симптома", рекао је Шеклер за ТВ Пинк.
Додао је да је код ранијих сојева проценат асимптоматских заражених а већ вакцинисаних износио само између један и 2,4 одсто.
Према његовим речима, заражени, вакцинисани, асимптоматски заразу најчешће преносе на чланове породице, са којима проводе доста времена а мала количина вируса коју шире може се пренети на друге само ако се са њима борави дуго.
"Зато је породица основна јединица заражености, ако је један у кући заражен, сви су, док је код делте било другачије", истакао је Шеклер.
Нагласио је да су код заражених омикроном, далеко блаже клиничке слике и последице, па вакцинисани са две дозе имају 70 одсто мање шансе да заврше у болници а они који су примили три дозе 90 одсто.
"У Јужноафричкој републици се испоставило да је просечно време хоспитализације код омикрона три дана а код делте је било седам до девет, а ретке су и потребе за кисеоником", навео је он.
Упитан да ли је слабији сој и наговештај краја пандемије, Шеклер је рекао да је и раније говорио да ће крај доћи брже него што већина мисли и да се можемо радовати томе шсто је он мање патоген и опасан од омикрона али томе, како је навео, искрено могу да се радују вакцинисани.
"Ово указује на промену вируса за који су пре месец дана говорили да је опасан, супер-мутант са 52 мутације и да ће све да нас уништи, али се испоставило да није", рекао је Шеклер.
Одговарајући на питање да ли се може заразити и онај ко је примио три вакцине и прележао заразу, навео је да и ти људи могу да се заразе, јер стопостотна заштита у биологији не постоји, пошто одређена количина вируса може да пробије све заштите.
