Последњи протест УСПРС одржан је 16. јуна, када је синдикат такође затражио смањење броја ученика у разреду на 24, увођење праведних платних разреда које касни већ шест година, достојанствен живот и рад просветних радника и квалитетно образовање за сваког ђака. На конференцији за новинаре одржаној 27. августа у Новом Саду, потпредседник УСПР Војводине Јоца Копчић подсетио је на велики штрајк 2015, када је Влада са репрезентативним синдикатима потписала споразум у којем се обавезала да ће од 1. јануара 2016. увести праведне платне разреде.
– Влада је у међувремену секторски повећавала плате, што је довело до великих проблема у просвети са становишта ненаставног особља, пре свега теткица, којима држава дотира разлику између основице од 21.000 динара до минималца од 32.000, што значи да ће оне добијати поражавајуће ниску пензију израчунату по основици – додаје Копчић. – Унија се већ 20 година залаже за пропорционалну плату у односу 1:3. Дошли смо у ситуацију да је тај однос спао на 1 : 1,8. Ако би био одобрен минималац од 35.000 динара, Влада би, по нашим проценама, требало да почетну плату просветног радника постави на 105.000 динара.
Према речима председника УСПР Војводине Звонимира Јовића, поједини сектори, као што је здравство, добили су у више наврата знатнија повећања него просветари.
Неопходна боља сарадња
Звонимир Јовић је задовољан што је уважен њихов савет да се децентрализују школе у ковид режиму и што је председница УСПРС Јасна Јанковић имала прилике да Кризном штабу и министру просвете Бранку Ружићу изнесе ставове Уније, међу којима и захтев да се на почетку школске године, као и после дужег одсуства, обавезно тестирају невакцинисани, како би били сигурни да су сви који улазе у школу здрави. Међутим, прави социјални дијалог између просветних партнера, и поред напора репрезентативног синдиката, није успостављен.
– Досад смо имали три састанка са Бранком Ружићем, који је наставио политику претходног министра, а то је да се укине социјални дијалог. Сазнали смо да планирају промене Закона о основама система образовања и васпитања, поводом чега је одржан састанак у августу, а нас нису ни обавестили. Позвали смо их да преговарамо о Колективном уговору који истиче у марту 2022. Трудимо се да успоставимо нормалу, седнемо и заједнички се договоримо, не морамо у свему да се сложимо. Али, ево, прошле су већ две недеље откако су обећали да ће нам послати верзију на којој раде и ништа – додаје Јовић.
– Нисмо против корекције цене минималног рада и сматрамо да треба да буде једнака вредности минималне потрошачке корпе, али при томе се мора водити рачуна и о осталим категоријама – каже Јовић. – Најлошије у јавном сектору стоји просвета, а затим култура, остали су далеко испред нас.
Пошто са државом преговори нису били успешни, додаје Јовић, ради остваривања својих права – накнада за топли оброк и регрес, неисказаних у минималној цени рада, и додатка запосленима који раде по индивидуалном образовном плану (ИОП) – морали су да се обрате судовима.
Лош проток информација
Првобитно најављен за почетак марта 2021. године као савршено средство за праћење исхода и праваца образовања, Једниствени информациони систем просвете прорадио је тек 24. јула. И то не би био толики проблем да претходни ИС „Доситеј” није угашен од Нове године, што је спречило запослене да остваре своја права, имајући у виду да се расписивање конкурса на неодређено и поступци преузимања технолошких вишкова не дешавају само у септембру или октобру, већ током целе календарске године.
– Има много проблема са новим информационим системом, а један је: ако погрешите, нема исправке. Тако су прве листе, које су се појавиле у августу, пуне грешака – каже Звонимир Јовић, који је и члан зрењанинске радне групе која се бави расподелом технолошких вишкова, односно преласком колега из једне у другу школу. – Када уносите податке па хоћете да снимите, то предуго траје и на крају пукне веза. Очигледно није добро пројектован нити предвиђен за велики број корисника истовремено, тачније за 1.700 школа.
– Тренутно у Војводини наш синдикат води 500 спорова у вези са топлим оброком и регресом, а почеле су да стижу и првостепене пресуде. У другом поступку, који се односи на ИОП, добили смо петнаестак пресуда. Али како наша држава решава проблем? Да не би плаћала то што губи на суду, променила је уредбу о коефицијентима и укинула поменути додатак. Имамо још два пробна спора у вези са учитељицама, које су радиле практично три смене: од првог до четвртог часа са једном групом ученика који редовно иду у школу, од петог до седмог са другом, а после тога пет-шест часова са децом која прате онлајн наставу – напомиње Јовић.
Како истиче, синдикат не одустаје ни од тога да сва деца имају право на школовање под једнаким условима, нити од смањења бројности у одељењу.
– У Београду ће ђацима бити подељени таблети, а питам се шта је са остатком државе. Не треба заборавити да су пандемијску школску годину изнели родитељи, који су морали да обезбеде и интернет и рачунаре, једнако као просветни радници, а замислите просветарски брачни пар са троје школске деце. Пандемија је показала колико смо у праву када тражимо мањи број ученика у одељењу, јер да је тај услов испуњен, не бисмо морали да их делимо на две групе. У протеклих годину и по дана нисмо имали социјализацију деце, па се дешавало да се, посебно у првом разреду средње школе, две групе ђака из истог разреда практично не познају. И европски стандарди показују да мања одељења повећавају квалитет наставе, јер се више пажње посвећује појединцу, а тако бисмо решили и проблем технолошких вишкова. Унија је тим поводом покренула онлајн петицију и досад сакупила преко 8.000 потписа – напоменуо је Јовић и позвао децу старију од 16 година, њихове родитеље и просветне раднике да их подрже у томе.
С. Милачић
