Србија се налази у доњем делу ранг листе, где није била још од 2006. године, изјавила је извршни директор Транспарентности Србија Бојана Меденица и додала да је Србија пала за четири места на ранг листи у односу на прошлу годину, иако је индекс перцепције корупције остао исти - 39.
С тим скором, Србија са налази у групи земаља с раширеном корупцијом, с четири поена испод светског просека (који износи 43) и чак 19 поена мање од европског просека, односно 27 поена испод просека земаља Европске уније.
На врху листе налазе се Нови Зеланд и Данска са 87 поена, док су на дну Сомалија са 9, Јужни Судан са 12 и Сирија са индексом од 13 поена.
Међу бившим југословенским републикама, најбоље је котирана Словенија, која је на 35. месту са индексом 60, затим следи Хрватска која је 63. са индексом 47, Црна Гора је на 66. месту са индексом 45, БИХ је на 101. месту с индексом 36, док је индекс Северне Македоније 35 и заузима 106. позицију на ранг листи 180 земаља.
Владимир Гоати упозорио је да корупција представља једну од најозбиљнијих сметњи за привредни развој. Он је истакао да вредност индекса перцепције корупције испод 50 одсто за Србију говори да је корупција не само висока, већ је и ендемског карактера. То говори и о слабости владавине права у Србији, наглашава Гоати.
Он је посебно навео пример именовања в.д. челних људи у јавном сектору у Србији, пре свега у јавним предузећима. Гоати истиче да власт на овај начин носиоце економске моћи у јавном сектору држи "на краткој узици".
Гоати наглашава да се власт никако не одриче ове мере за контролу носилаца економске моћи, а у питању је веома значајан елемент ендемске корупције у друштву. Он такође није уверен да постоји јака политичка воља да се сузбија корупција, а за то у Србији треба времена.
Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић указао је на чињеницу да је и ММФ упозоравао Србију да укине в.д. стање у јавном сектору, као облик политичке контроле. Он је истакао да се стиче утисак да појединци у власти мисле да је в.д. стање добра ствар.
Ненадић је посебно поменуо и проблем начина закључивања уговора у случају великих инфраструктурних пројеката. Ти пројекти се последњих година углавном договарају директно, мимо система јавних набавки.
Ненадић је такође истакао да се осим међудржавних споразума, као правни оквир за закључивање ових споразума, доносе и посебни закони за појединачне инфраструктурне пројекте.
