Истовремено је Словенија са само 1,9 милиона становника имала 39 донатора, а у Хрватској, која је готово двоструко мања од Србије, искоришћени су органи чак 102 добровољна даваоца.
"Мало помало нашли смо се на самом зачељу Европе по броју добровољних давалаца органа будући да имамо само 1,7 донатора на милион становника", упозорава професор Душан Шћепановић, некадашњи дугогодишњи директор Универзитетске дечје клинике у Тиршовој улици, који већ 13 година живи с поклоњеним срцем.
Како преноси Б92.нет, он је навео да је становницима Србије сваке године неопходно пресађивање 70 срца, 210 јетри и око 450 бубрега.
Иако је прошле године усвојен нови Закон о трансплантацији органа, број дародаваца је драстично смањен у односу на 2013. годину, када је било 5,8 давалаца на милион становника, пише сајт Здравље водич.
Шћепановић, међутим, упозорава да су многе одредбе новог закона недовољно јасно дефинисане и да је то један од разлога за овако лоша постигнућа. Упркос најавама, нови закон, оценио је, није увео тзв. претпостављену сагласност која подразумева да је свака особа потенцијални давалац органа ако се, током живота, није супротно изјаснила.
"Коначну одлуку и даље доноси породица која има право вета. То значи да породица може да поступи супротно од жеље преминуле особе која је рецимо желела да завешта органе. О каквој ми онда претпостављеној сагласности говоримо”, пита се професор Шћепановић.
Такође, укинуте су донаторске картице, а није прецизно дефинисано коме би требало да се обрате они које не желе да буду даваоци нити је процедура њиховог евидентирања јасна. Тренутно не постоји ни регистар донатора, али ни регистар оних који то не желе да буду, а "велом тајне је обавијена и успешност извршених трансплантација".
"Међу најважнијим факторима који би унапредили донирање свакако је већа транспарентност целог поступка, али и објављивање резултата трансплантације и броја излечених који би сигурно били мртви да нису добили спасоносни орган", наглашава доктор Шћепановић.
Он је истакао да би свако од потенцијалних донатора требало себе да стави у ситуацију болесника којем отказују органи и његове породице, јер би то могло подстаћи и њега лично, али и његову породицу и пријатеље да донирају органе, преноси Б92.нет.
Шћепановић је оценио да је истина да код грађана није довољно развијена свест о значају даривања органа, као и да се та свест покушава да подигне на погрешан начин, и додаје да приликом доношења одлуке о донаторству, поверење у здравствени систем и људе из његовог врха, политичаре и лекаре, игра пресудну улогу.
