Партнери из Немачке показали су разумевање за стопирање тог конкурса за шта се, како каже министар за рад Зоран Ђорђевић, држава одлучила како би задржала дефицитаран кадар да остане и ради у земљи, али истиче да то не значи да држава забрањује одлазак и рад у Немачкој.
Желимо да задржимо људе и сматрали смо да је, имајући у виду циљеве државе, непримерено да на овакав начин подстичемо одласке. Ми не забрањујемо да иду, свако има право да живи где хоће, али наше је да стварамо услове како би наша земља била привлачна свима онима који су отишли, да се врате, а они који студирају да остану и да раде у нашој земљи, рекао је Ђорђевић за Танјуг.
Министар каже да тренутно нема прецизних података о томе колико је радника из Србије отишло последњих година, али да подаци које су доставиле регистроване агенције које посредују у запошљавају показују да је у 2018. години 6.500 грађана Србије отишло у иностранство, а за првих сест месеци 2019. године 3.000 грађана.
Истиче да многи одлазе у "самосталној режији", па се ти одласци самим тим и не евидентирају у НСЗ или у агенцијама.
Из Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ кажу да Немачка Савезна служба за запошљавање у договорима с другим земљама, а с циљем посредовања у запошљавању страних стручних кадрова, доследно поштује принцип равноправног партнерства и фер миграција.
Ако се државне службе у партнерској земљи услед измењене ситуације на домаћем тржишту рада определе за то да не желе да циљано подржавају радне миграције ка Немачкој у одређеним струкама, немачка Савезна служба за запошљавање и ГИЗ ће то да поштују. У духу добре сарадње, три партнера ће се договорити око даљег заједничког поступања, кажу у ГИЗ-у.
Истичу и да је сарадња са Националном службом за запошљавање у Србији протеклих година била заснована на пуном поверењу, са циљем да се медицинским сестрама и техничарима из Србије који желе да емигрирају отвори нова перспектива у Немачкој у оквиру програма "Triple win".
У оквиру тог пројекта је за седам година посредовано за око 730 медицинских педијатријских сестара и техничара, кажу у НСЗ.
Иако укупан број медицинских сестара и техничара који су напустили Србију није могуће утврдити, из струковних удружења већ годинама упозоравају да тај тренд оставља озбиљне последице по здравствени систем.
Председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Зоран Савић истиче да је ова мера један од низа корака које држава покушава да предузме не би ли задржала људе, посебно младе и образоване да остану да живе и раде у Србији.
Сматра да то ипак не може у потпуности да спречи одласке, али може да допринесе да се они редукују, макар уз посредовање државе, будући да велики број грађана одлази самостално, у својој режији.
Рачуница тог синдиката је да око милијарду евра годишње Србија губи због одласка људи који су се школовали у земљи, а процењује се да је само за школовање једног лекара потребно 55.000 евра.
Ова одлука да се обустави програм са немачким партнерима је само један у низу корака који треба да уследе да задржимо младе, а осим тога потебно је повећање плата, унапређење услова рада и смањење радног оптерећења, нова запошљавања...", рекао је Савић.
Он истиче и да ни много јаче економије нису успеле да спрече миграције, те да то неће бити лак посао ни за Србију.
Немачка, каже Савић, није једина земља где су српски медицинари нашли "уточиште", и они одлазе и у скандинавске земље, Словенију, Швајцарску...
У Немачкој најчешће раде послове неге стариих лица у домовима или кућним условима.
Савић истиче да подаци НСЗ показују да око 110 медицинара годишње оде у Немачку док су процене Фискалног савета да је за четири године отишло око 6.000 радника, односно 1.500 годишње.
Државни секретар у Министарству здравља Берислав Векић рекао је недавно да у здравственом систему нема никавих проблема због недостатка кадрова и у прилог томе наводи да је само прошле године запослено више од 6.000 здравствених радника.
Он је пре десетак дана на конференцији за новинаре у Београду рекао да је чињеница да је отварањем тржишта, нарочито Западне Европе, последњих година одређени број лекара изразио жељу да оде, али да је велика миграција здравствених радника нешто што карактерише и друге земље.
У последње три, четири године, између 750 и 900 лекара у нашој земљи је изразило интересовање да преко Лекарске коморе овери лиценцу, додао је Векић одговарајући на питања новинара.
Векић је рекао и да је око 2.500 младих лекара на бироу, и да се ради на томе да се попуне капацитети и запосли што више лекара и медицинских сестара.
Од 2014. до данас запослено је 18.500 здравствених радника, а само прошле године 6.277 њих, рекао је Векић.
