Како кажу надлежни у карловачкој општини, намера им је да у прво време обавесте јавност преко медија, а потом да то раде и инспектори, о новим правилима употребе кеса у продајним објектима, материјалима од којих су оне произведене и обавезама трговаца у вези с тим. По њиховом плану, у том периоду прилагођавања, инспектори ће деловати превентивно и саветодавно, а у крајњем случају применити кажњавање.
У свим малопродајним објектима, и велепродајним када их буде, као и на пијаци, трговци потрошачима морају да понуде искључиво папирне кесе, торбе за вишекратну употребу или пак биоразградиве пластичне кесе изнад 50 микрона.
У трговинском ланцу „Микромаркет”, којем припада већина продавница у Сремским Карловцима, кажу да су пластичне кесе које користе биоразградиве и да ће наставити њих да користе у својим продајним објектима. Драгана Блажевић, која са супругом има пиљарницу на карловачкој пијаци, признаје да није чула за поменуту одлуку, па тако још увек за паковање робе купцима користе досадашње пластичне вреће које набављају на Кванташкој пијаци у Новом Саду. Истиче да ће поступити онако како прописује одлука која важи за све трговце. Напомиње да би од понуђених опција најпре одабрала папирне вреће.
Карловци су се доношењем те одлуке сврстали у ред оних локалних самоуправа у Србији на чијој територији се забрањује коришћење пластичних кеса. По тој одлуци, продавци су у обавези и да обавештавају потрошаче о начину збрињавања торби за куповину, уколико се определе за систем замене или поправке торби, које им нуде. Торбе за куповину су, како се наводи, торбе за вишекратну употребу које се могу прати, односно чистити, а њихова дуготрајност обезбеђена је системом замене или поправке, за шта су надлежни трговци, или су произведене од отпорног материјала који гарантује дугорочну употребу.
Пошто је одлука донета ради смањења негативног утицаја отпада од пластичних кеса на животну средину, обавеза општине је да преко надлежних одељења Општинске управе и јавних гласила обавештава јавност о потреби предузимања тих мера у складу с програмом. Надзор над применом одлуке поверен је инспекцији, то јест комуналном инспектору или оном за заштиту животне средине. Одлуком се предвиђају новчане казне од 25.000 динара до 150.000 за њено кршење. Највиша казна следује прекршиоцима из реда правних лица и са 75.000 динара кажњаваће се предузетници, а с 25.000 одговорни људи у правном лицу.
З. Милосављевић
