Због тога ће и рад на испуњавању критеријума предвиђених Поглављем 27, које се бави животном средином и климатским променама, за Србију бити велики изазов, слажу се саговорници Тањуга, а експерткиња Уједињених нација за животну средину Анђелка Михајлов каже да то подразумева не само да законе пребацимо на наше национално законодавство, већ да то и спроведемо.
Михајлов сматра да су за Србију горућа питања у области климатских промена, односно емисије гасова који утичу на стварање ефекта стаклене баште, управљање водама и управљање отпадом.
"Највећи изазов, ако бисте рачунали по питању финансирања, су питања отпадних вода и питање управљања отпадом, односно постројења за отпадне воде и управљање отпадом. Ту ће бити највећи трошкови, највећи изазови и треба наћи начин како томе да се прилагодимо", рекла је Михајлов.
Михајлов, која је уједно и чланица преговарачког тима Србије за Поглавље 27, додала је и да ће бити веома важно питање које се односи на заштиту ваздуха.
"Недавно смо у парламенту ратификовали Париски споразум. Из тога произилази доста обавеза како ће се наша постројења морати прилагодити тако да не емитују гасове са ефектом стаклене баште у ваздух".
Када је реч о заштити животне средине, ми смо на почецима, сматра доцент на Факултету за примењену екологију "Футура" Месуд Аџемовић.
"Нама формално-правни оквир имплементације законодавства Европске уније стоји боље од стања у животној средини. Оно што нама фали у том важном сектору, јесте улагање у животну средину. Она су била повремена, минорна, недовољна", рекао је Аџемовић у изјави за Танјуг.
Како истиче, Србија би могла на годишњем нивоу из еколошких такси, односно надокнаде за загађење, могла да издвоји на годишњем нивоу 150-200 милиона евра наменских средстава.
"За озбиљна улагања, на рецимо петогодишњем нивоу, милијарда евра у заштиту животне средине је озбиљна инвестиција и мислим да је то једини излаз. То подразумева да се формира посебан наменски зелени фонд за заштиту животне средине", рекао је Аџемовић.
Доцент факултета "Футура" сматра да озбиљне процене о Поглављу 27 говоре да ће оно, осим тога што је комплексно, бити можда и најскупље за имплементацију.
"По озбиљним проценама, биће неопходно уложити око 20 милијарди евра. Само ће сектор вода ''бити тежак'' више од седам милијарди, а да не говоримо око управљања отпадом, стратешком улагању, регулацији и дерегулацији, утврђивању принципа и елемената за супстицутцију и надокнаде еколошке штете", рекао је Аџемовић.
Он је подвукао да ће за то бити потребан "позамашан износ средстава", али и између 20 и 30 година да би добри стандарди ЕУ били имплементирани и у Србији.
Поредећи Србију са државама из окружења, које су недавно прошле приступне преговоре, Аџемовић је оценио да ће Европска унија поступити по сличном модели као и према Румунији, Бугарској и Мађарској.
"Они су упућени на шалтере финансијских институција, да се тамо задуже, да узму значајне кредите и да улажу у заштиту животне средине. То је скупо поглавље за имплементацију и биће потребно много времена", сматра Аџемовић.
Добар сигнал, како сматра Михајлов, јесте оснивање посебног министарства за животну средину и да за то постоји консензус политичких партија у Србији.
"Оснивање посебног министарства је добар сигнал да животна средина почиње да буде међу приоритетима. У овом тренутку надлежности новог министарства за животну средину, онако како је предвиђено, не обухватају све области које су дате Поглављу 27, и даље су неке ствари у Министарству пољопривреде, Министарству здравља. Биће потребна велика интерсекторска сарадња где ће посебно министарство имати већу јачину него што је до сада било", сматра Михајлов.
Она је додала да сада морају и институције да се покажу да функционишу, да се обезбеде финансијска средства...
"То ће пре свега зависити од нашег начина да стварно покажемо да смо одлучни у том постављању институција и финансирању животне средине. Требаће нам дуго. За неке од директива имамо процене да ће то бити нека 2034. година, биће нам потребно више деценија, и биће веома тешки преговори са ЕУ", закључила је Михајлов.
