Упркос томе, промене у пракси теку споро и потребно је да се институције интензивније ангажују како би особама с инвалидитетом било омогућено да равноправно и активно учествују у друштвеном животу с осталим грађанима – став је Покрајхинског заштитника грађана поводом данашњег међународног дана особа с инвалидитетом.
Ове године упућена је препорука надлежним органима да обезбеде личног пратиоца као вид подршке детету и ученику. Покрајински омбудсман апелује на оне који то до сада нису учинили да предузму препоручене мере које су предуслов за оснаживање особа са инвалидитетом и поштовања њиховог достојанства и права, што је од суштинског значаја за развој друштва у целини – сматра покрајински омбудсман.
Положај особа са инвалидитетом у Србији је врло тежак без обзира на унапређен правни оквир, а најкомплекснији и најизраженији проблем је приступачности, речено је на презентацији Мапе приступачности. Мапа садржи информације о приступачним објектима у општинама и градовима Србије, као и сервисима подршке.
- Положај особа с инвалидитетом у Србији је врло тежак. Без обзира на унапређен правни оквир, односно ратификовану Конвенцију о правима особа са инвалидитетом и закона који обезбеђују што бољу имплементацију конвенције, у пракси, положај особа са инвалидитетом није на завидном нивоу’’, рекла је заменица заштитника грађана за права особа с инвалидитетом Владана Јовић.
Она је истакла да је једно од најкомплекснијих и најизраженијих питања, питање приступачности. Како је објаснила, заштитник грађана је започео пројекат с Удружењем за ревизију приступачности и бавио се припремом интерактивне мапе приступачности која се односи не само на особе с инвалидитетом, већ и на старе, труднице, повређене, болесне.
Приступачност у 50 унетих и обрађених Центара за социјални рад, лоша је у чак 31 центру, у развоју у 19, а ни у једном приступачност није добра. Када је реч о Фонду пензијско - инвалидског осигурања, прикупљено је и обрађено 71, а од тога је лоша приступачност у 42, а у развоју 29, док ниједан фонд није оцењен добро. Иста ствар је и с Републички фондом за здравствено осигурање где је обрађено 37 објеката, а приступачност је лоша у 29, док је у развоју осам.
Б. О.
На факултетима има рампи, нема лифтова
Иако постоје одређени помаци, положај студената са хендикепом није на завидном нивоу, изјавио је председник Удружења студената с хендикепом Милан Јанковић. Као један од проблема, Јанковић је навео тај што немају све високошколске установе постављене прилазне рампе за особе у колицима. Дешава се и да је на улазу у високолшколску установу постављена прилазна рампа, али унутар просторија ништа није прилагођено и приступачно.
“Или су шалтери на неодговарајућој висини, или је за коришћење свих просторија нужно да се користе степенице јер не постоје лифтови”, објаснио је Јанковић и додао да је тренутно само око 10 одсто високошколских установа у Београду у довољној мери приступачно за кориснике колица.
