Под дијагнозом патолошког коцкања у Специјалној болници за лечење болести зависности води се 700 картона, истакла је др Оливера Сбутега Филиповић.
"У нашој земљи се бележи пораст патолошких коцкара и због све већег прилива пацијената, у нашој болници је 2010. године отворен Центар за нехемијске зависности", каже Сбутега Филиповић.
Симптоми који указују на зависност од коцкања видљиви су када особа не може да се одупре импулсима коцкања иако долази до последица у личном, породичном, социјалном и здравственом домену.
Када се јаве дугови или, када су у питању млађи, нередовност и попуштање у школи, треба да посумњамо да је болест почела да се развија, истакла је Сбутега Филиповић.
Додала је да пацијенти обично долазе принудно, подстакнути од стране породице или послодаваца, али да се дешава да дођу и самоиницијативно.
"Оно што је проблематично је што пацијенти дођу са развијеном дијагнозом болести са 18 година, а то значи да су са истом кренули много раније. Наши подаци говоре да се болест јавља крајем основне односно почетком средње школе", навела је Сбутега Филиповић.
Не постоји генерална процена како изгледа пацијент који болује од ове болести, јер су њихове приче различите, као и старосна доб, степен образовања, економски статус.
Патолошко коцкање лечи се психотерапијским третманима, који су комбинација когнитивно-бихејвиоралне и породично-системске терапије, где се пацијенти уче како да поново контролишу своје понашање.
Лечење укупно траје око две године – прве године пацијент долази са чланом породице два пута недељно, а наредних годину дана пацијенти настављају третман у рехабилитационим групама.
Болести зависности спадају у категорије хроничних болести које трају читав живот, због чега се пацијенти уче како да контролишу своју болест, а да живе са њом.
(РТС)
