Орден, установљен прошле године поводом преноса посмртних остатака Ђорђа Стратимировића у Србију након 113 година, уручио им је јуче, на Светог Јована, потомак команданта српских војних снага за време револуције у Аустроугарској 1848. Иван Стратимировић.
Ђорђе Стратимировић, рођен у Новом Саду, упамћен је као војсковођа који је са добровољцима извојевао прву и најважнију победу над мађарском војском генерала Јаноша Храбовског, која је са Петроварадинске тврђаве покушала да заузме Сремске Карловце.
– У невероватној бици, када су трупе регимента Дон Мигуел из Петроварадина напале Сремске Карловце, он је успео да са то мало Срба и готово непостојећим наоружањем разбије мађарске трупе, регуларну армију са артиљеријом, коњицом, пешадијом, да их отера у бег остављајући своје мртве и рањене, оружје и муницију – каже његов унук Иван Стратимировић. – То се прочуло по свим крајевима, нагрнули су добровољци да бране српство. У свим победоносним биткама које је водио, мој прадеда није био од оних који су командовали војском: „Напред, другови!”, већ је говорио: „За мном, браћо!”. Био је рањаван више пута, два-три коња убијена су под њим, а од гелера му је остао траг на челу. Поживео је 86 година, а сахрањен је у Бечу.
Како додаје, коначно је освануло неко ново време кад смемо да кажемо ко смо, одакле смо и куда ћемо ићи.
– Одбор за повратак посмртних остатака вожда Ђорђа Стратимировића у отаџбину и његов председник Александар Ђурђев имају првенствени избор, пошто познају људе које предлажу за ово одличје. Иако су међу носиоцима Крста и највиши државни односно црквени представници, не можемо мерити на граме чије су заслуге оволике или онолике: свако у својој области ради и радиће оно што је, да се послужим речима књаза Милоша, на ползу народа – објашњава Иван Стратимировић.
Привилегија је бити на овом месту и примити овако престижно признање које носи име једног од највећих српских војсковођа, рекао је Душан Влаовић у ИК „Прометеј”, где је приређено свечано уручење.
– Ја сам због тога изузетно срећан, а срећан сам и што сам у друштву дивних и угледних људи. Вожде, добродошао кући и хвала ти за све што си учинио за наш род и нашу земљу – додао је.
Захваливши породици Стратимировић на урученом указу и одликовању, Слободан Радишић је поделио са присутнима да ће и убудуће наставити да пружа подршку Центру за развој [ајкашке, у области која се односи на културна и социо-економска питања, са посебним нагласком на образовање и отварање нових радних места. Његов колега на ФТН-у Срђан Колаковић био је дирнут овом пажњом, доживевши је као признање за 40 година рада са младим људима и развој високог школства.
– Читајући биографију вожда, нисам могао а да се не сетим свога деде, добровољца у Првом светском рату, који је из Америке, после 12 година, дошао да се бори за Србију и као такав добио земљу од краља у Банату – описао је путешествије своје породице од Ибарског Колашина на КиМ, преко Црне Горе, Херцеговине, до Војводине.
Отац Ђорђе Стоисављевић, први војни свештеник након 1945. у Србији, присетио се не само вожда Стратимировића већ и других знаменитих личности са којима достојанствено дели име, како и доликује.
– Када су наши преци дошли на овај простор, они су храм, свега стотину метара одавде, посветили Св. Георгију, великомученику, победоносцу, који је требало да им буде инспирација да бране оно што чини њихов истински идентитет. Вожд Стратимировић је у низу бранилаца, и то врло истакнутих, вођен жељом да свом народу издејствује слободу, која је основни предуслов за стваралаштво, равноправност, духовност, културу. Зато добити његово признање значи добити улазницу у друштво племенитих – додао је.
Свака награда је обавеза за даље, а не само признање, закључио је Драго Његован, који се као аутор потписује на 55 публикација, а међу њима и на „Присаједињење Војводине Србији”, где је у посебном поглављу писао о генералу Стратимировићу. Такође, као представник Малог историјског друштва Нови Сад објавио је књиге бројних аутора који су се бавили овим историјским поглављем, где се истичу „Успомене Ђорђа Стратимировића” које је приредио Жарко Димић, такође добитник овог одличја.
С. Милачић
Фото: Р. Хаџић
