Између осталог, наводи се и раст коришћења биомасе из пољопривреде за производњу горива и енергије. Како је за “Дневник” рекао председник Српске академије научника и изумитеља и саветник Зелене странке за науку и развој Мато Зубац, за биомасу као обновљиви извор енергије заинтересовао се још седамдесетих година, док је владала светска енергетска криза, када су се у дрвној индустрији, у којој је тада радио, јавили проблеми са приступом одређеним енергентима.
– Стицајем околности, тих година био сам на сајму где сам видео машину за коју данас знамо да је брикетирка, и схватио да је у Швајцарској она функционисала тако што је правила одређене енергетске брикете од остатака финалних производња дрвне индустрије – открио нам је Зубац. – И предложио сам да пробамо нешто случно, јер смо, с једне стране, имали огромну количину лагероване дрвне биомасе, која представља пожарну опасност, а са друге смо куповали угаљ, а нисмо морали. То је, у ствари, био мој почетак улажења у проблематику брикетирања.
Резултат тог ангажмана била је замена брикетима свих 400 тона угља, које је предузеће до тада користило на годишњем нивоу.
– Патент сам почео стварати оног момента када су били актуелни и пољопривредни остаци. До тада се знала само технологија брикетирања дрвне масе из финалне прераде, а мени је био изазов да све пољопривредне остатке претворим у брикет на тој машини, што сам и урадио, али и схватио да то није довољно. Технолошка припрема и алати за поједине сировине веома су битни и разликују се, те сам се посветио даљем истраживању.
Како је рекао наш саговорник, назвао га је “омнибус” патент, јер је комплексан: с једне стране штитио је технолошке поступке брикетирања свих лигноцелулозних материјала, односно и дрвних и пољопривредних; садруге стране, с таквом машином, добила се читава палета еколошки потпуно прихватљивих производа. Добијени су тако мирисни брикети, који се користе против комараца и мољаца, затим брикети као храна за животиње и дивљач, па грил брикети који се могу користити за роштиљ.... Такође су се правили мали контејнери са компостом и “ГФ” системом у ком се налазило семе. Захваљујући Младим Горанима, контејнери су постављани на тешко приступна станишта и на тај начин су се пошумљавала одређеним културама.
– Основни приступ технолошком поступку брикетирања јесте да се остаци из биомасе из редовне производње лигноцелулозног материјала у ширем смислу те речи, могу усмерити у енергент. То је важно, посебно у Војводини, јер смо некада имали 17 одсто дрвних засада, с сада они, нажалост, чине свега два до три одсто. Дакле, имамо прво еколошки проблем, јер немамо довољно кисеоника, нити обезбеђујемо затворени циклус позитивне емисије угљендиоксида, која је потребна. Ми живимо у симбиози са биљкама, али се она нарушава под сталним утицајем антропогеног фактора, те су нам из еколошких разлога важни брикети, како бисмо могли опстати на планети, не нарушавајући природне процесе. Земља може без нас, али ми без ње не можемо, и то је највећи проблем, што смо ми заменили те тезе.
Са својим тимом, Мато Зубац последње четири године ради на новом открићу. Сада се ради Студија изводљивости и када се заврши, врло вероватно ће производ бити патентиран. Ради се о фолијарном начину заливања биљака, који је веома значајан, јер, како је рекао наш саговорник, године које долазе доносе све више сушних периода и екстремних температура, што за наше поднебље и нису баш идеални услови. Производ је први пут тестиран прошле године на пољу кукурузу, које није било третирано ни минералним ни органским ђубривима.
– Земља на којој је био посађен кукуруз била је треће класе, а један млади земљорадник жалио се како увек има проблем са оплодњом због сушног периода, те она износи око 60 до 70 одсто. Он је веровао у нас, дали смо му препарат којим је прскао биљке крајем јуна онако како смо рекли, односно пре него што је кукуруз почео да метличи. Пратили смо ситуацију и у време суше, када су све биљке већ биле полусуве, када се завршавало наливање и дозревање клипова кукуруза, наш кукуруз, који је био посађен на два хектара, био је зелен, наливање је било у пуном јеку и клип се формирао, тако да је на крају плодност износила 98 одсто и добијено је око седам тона по хектару. Годину дана пре тога принос је био око четири и по хектара. Ту смо увидели да је производ веома користан , а у исто време смо и интригирани, јер смо у једној нашој фази испитивања остварили велики успех.
Како каже, позитиван ефекат је био и тај што је комшија до њега имао засад соје, те су и прва три реда која су била засађена до кукуруза такође била у пуном цвату, зелена, са великим махунама, висине око један и по метар. Остали засад је био сув, са мањим стабљикама и махунама, те се испоставило да препарат може да се користи и за соју. Додатна испитивања су показала да производ може да се користи и за шећерну репу, али и за собне биљке
Комплексан патент
Мато Зубац је стручњак из области обновљивих извора енергије, награђиван значајним међународним и домаћим признањима, а осмислио је комплексан патент, радећи на технолошким поступцима брикетирања и пелетирања биомасе, са акцентом на опреми и алатима за одређене технолошке поступке из ове области. Захваљујући његовом раду, у периоду од 1986. до 1998. године пуштено је у погон педесетак линија брикетирања у земљи и иностранству.
–У борби између економије и енергије, круцијално питање опстанка није само енергетски проблем, односно рационално коришћење одређених енергената, већ и еколошки, јер прекомерном емисијом угљендиоксида у животну средину стварају се само негативни услови, који резултирају уништавањем животног простора. Биомаса, као део чисте енергије, преко је потребан ресурс, како би нове генерације имале чему да се радују. Битно је да сваки појединац позитивно размишља у смислу чистих енергија и у том правцу усмери свој живот, како би се побољшало стање биосфере и створили здравији услови за живот.
И. Миклоши
