Осим о загађеном ваздуху, говори се о заштити вода, станишта и генералном пребацивању фокуса јавног деловања на еколошке проблеме. У складу са утицајем климатских промена који је све јачи, траже се нова решења, строжији прописи, боље планирање…
Неки од нових аката о заштити животне средине су у фази израде, неки се најављују, а доста их је и већ усвојено попут “Декларације о заштити животне средине у АП Војводини” коју је Покрајинска влада објавила у априлу прошле године.
Између осталог Декларација предвиђа да се до краја ове године уведе забрана коришћења пластичних кеса и пластичних производа за једнократну употребу, а поред забране пластике, у Декларацији се наводи и да ће до краја 2024. године установе чији је оснивач покрајина морати да припреме пројектну документацију за увођење енергетски ефикасних система грејања, који би заменили угаљ и мазут. Као крајњи рок за замену означена је 2029. година, док је Министарство заштите животне средине најавило и кредит од 200 милиона евра од Развојне банке Савета Европе за пројекте у области заштите животне средине.
Осим тога, превоз у свих осам војвођанских градова требало би у наредних 10 година да буде еколошки унапређен тако што би се уводила возила на гас и струју. Декларацијом је предвиђено и пошумљавање Војводине чија пошумљеност тренутно износи свега око 6,5 одсто, те изградња постројења за прераду воде за пиће…
Неколико важних сегмената овог документа се односе и на подручја која су под заштитом, а њих је на територији Војводине укупно 135 који се простиру на око 138.000 хектара. На тој површини распоређени су: један Национални парк (Фрушка гора), 16 специјалних резервата природе, осам строгих резервата природе, девет паркова природе, три предела специјалних одлика, два заштићена станишта, 50 споменика природе, 1 научно истраживачки резерват, 3 регионална парка природе, 1 парк шума, 3 меморијална природна споменика, 6 споменика вртне архитектуре и 31 природни споменик.
Са подручјем активне заштите на површини од 26.600 хектара, НП “Фрушка гора” заправо није највеће заштићено подручје у Војводини већ је то Специјални резерват природе “Делиблатска пешчара” који се простире на 34.800 хектара. Одмах иза њих су Специјални резерват природе “Горње Подунавље” које обухвата површину од 19.600 хектара и СРП “Обедска бара” са готово идентичном површином која се разликује у пар хектара, а преко 10 хиљада хектара захвата још и Парк Природе “Јегричка” (11.200).
Свако од ових подручја има своје особености које су у неким случајевима реткост и у европским и светским размерама попут биљних и животинских врста које се могу наћи на још само пар места на планети. Тако су банатски божур, алдрованда (биљка месождерка), козинац, Панчићев пелен или Карпатски дичак биљке које се осим у Војводини налазе и у другим деловима Панонске низије (Румунија и Мађарска) и више нигде у свету.
Слично је и са појединим животињским врстама као што су текунице, риба мргуда, подунвски мрмољак, мали преливац и друге за које је слабо ко и чуо, а које се искључиво могу срести у неким од војвођанских заштићених подручја...
Заједничка карактеристика свих заштићених подручја у Војводини су проблеми са којима се суочавају, а који су готово идентични без обзира на локацију. Међу водећим су загађење земљишта и вода, неконтролисани лов и риболов, сеча шума, употреба забрањених и спорних пестицида и инсектицида у пољопривреди... Стручњаци који воде рачуна о овим подручјима упозоравају да је на неким местима већ направљена скоро непоправљива штета од које ће природа морати деценијама да се опоравља и да више нема ни времена ни простора да се ти проблеми игноришу.
Нико Перковић
Нови Сад окружен заштићеним природним добрима
Док Нови Сад убрзано завршава транзицију из категорије “града по мери” на ниво класичне ужурбане метрополе, у његовој најближој околини налази се неколико заштићених природнх добара. Пола Новосађана буквално кроз прозоре види Национални парк, а на само пар километара од строгог центра града, почиње и подручје Специјалног резервата природе “Ковиљско-петроварадински рит” који захвата скоро шест хиљада хектара и катастарски се простире на територији Новог Сада и општина Сремски Карловци, Инђија и Тител. До првих стаза и једног дела овог резервата неки мало замишљенији новосадски шетач са слушалицама у ушима може буквално залутати за двадесетак минута шетњом са сремске стране кеја, док се већи део овог заштићеног подручја, укључујући и чувену Крчединску аду, налази са бачке стране Дунава.
Са бачке стране је и Специјални резерват природе „Тителски брег” који се простире на неких 500 хектара који су под заштитом, али је комплетно подручје са сличним карактеристика заправо неколико пута веће, а врло близу Новог Сада су и два Парка природе - „Бегечка јама” и „Јегричка”. Док Нови Сад убрзано завршава транзицију из категорије “града по мери” на ниво класичне ужурбане метрополе, у његовој најближој околини налази се неколико заштићених природнх добара. Пола Новосађана буквално кроз прозоре види Национални парк, а на само пар километара од строгог центра града, почиње и подручје Специјалног резервата природе “Ковиљско-петроварадински рит” који захвата скоро шест хиљада хектара и катастарски се простире на територији Новог Сада и општина Сремски Карловци, Инђија и Тител. До првих стаза и једног дела овог резервата неки мало замишљенији новосадски шетач са слушалицама у ушима може буквално залутати за двадесетак минута шетњом са сремске стране кеја, док се већи део овог заштићеног подручја, укључујући и чувену Крчединску аду, налази са бачке стране Дунава.
Са бачке стране је и Специјални резерват природе „Тителски брег” који се простире на неких 500 хектара који су под заштитом, али је комплетно подручје са сличним карактеристика заправо неколико пута веће, а врло близу Новог Сада су и два Парка природе - „Бегечка јама” и „Јегричка”.
