У Новом Саду основано Удружење „Паукови Србије“

Пауци су најбројнија група пауколиких животиња, али и врсте које изазивају страх и гађење великог броја људи.
Dan paukova  Foto: V. Jovanović
Фото: Дан паукова  Фото: В. Јовановић

На свету их има преко 48. 000 и насељавају све копнене екосистеме, те су међу најбројнијим копненим предаторима. Главна предрасуда, када су у питању ти мали бескичмењаци, јесте да су опасни и да нас уједају током спавања, док председница Удружења „Паукови Србије“ Гордана Грбић тврди да то није тачно.

- Од 750 врста које живе у Србији, само неколико њих има довољно јаке зубе, односно хелицере са којима може да пробије кожу одраслог човека и да га повреди – рекла је Гордана Грбић. – Већину њих нећете ни срести, јер живе на местима где човек обично не проводи време. Проблем је што људи, за све што их је ујело, а нису конкретно видели шта је, кажу да је то био паук, ширећи панику али и дезинформацију. Иначе, паук може да контролише испуштање отрова, те иако грицне, не значи аутоматски да је убризгао отров. Алергијске реакције на ујед могу бити незгодне, али ништа мање или више другачије у односу на алергије на кикирики или пчеле.

Не би ли разбили предрасуде и популаризовали ту врсту пауколиких зглавкара, како каже Гордана, основано је Удружење „Паукови Србије“ у априлу ове године, са седиштем у Новом Саду. Идеја је да оно функционише као центар за проучавање и заштиту паукова.

Фото: Гордана Грбић Фото: Приватна архива

- Идеја о оснивању присутна је већ неколико година, али тек сада су се створили повољни услови за то – каже наша саговорница. – Дефинисали смо неколико циљева попут интензивирања истраживања о пауковима која се не би заснивала само на фаунистичким истраживањима, односно бележења врста које живе код нас, већ и да укључимо паукове у друге области као што су пољопривреда, медицина, психологија и слично. Такође желимо да повежемо стручњаке и аматере које занима арахнологија из земље и иностранства, али и пласирамо тачне информације и радимо на популаризацији паукова. Такође нам је жеља да нашу манифестацију „Дани паукова“ учинимо традиционалном, на шта смо се обавезали статутом удружења.

Како каже, током пројеката које су радили постало је јасно да је та област у нашој земљи слабо развијена, недостају стручњаци који би се бавили пауцима, а информација на српском језику је јако мало и често су погрешне. Стога је, током реализације једног од пројеката 2016. - 2017. године покренут сајт „Паукови Србије“ на ком су доступне све информације на нашем језику, од оних озбиљних па до неозбиљних тема. Осим тога, реализовали су и прву манифестацију „Дан паукова“.


Конкурс за основце

Манифестација „Дан паукова“ биће одржана 16. новембра у просторијама Покрајинског завода за заштиту природе (Радничка 20а), а отворен је и први дечји литерарни конкурс за најлепшу песму о пауку и пауковој мрежи који траје до 15. октобра. Право да конкуришу имају ученици свих разреда основних школа, а сваки аутор може да пошаље по једну песму. Уз  њу је неопходно доставити име и презиме, разред, улицу, број и место становања. Песме могу да се шаљу на мејл paukovisrbije@gmail.com искључиво у „word“ документу.Пријатељи манифестације су Покрајински завод за заштиту природе и Америчко арахнолошко друштво чији је Гордана члан.


- Сајт и манифестација су су били прихваћени одлично, чак боље него што смо очекивали, што нам је дало ветар у леђа да наставимо у том правцу, јер смо на одличном путу ка остварењу наших циљева – каже Гордана. – Одувек сам знала да ћу бити биолог, а посебно су ме фасцинирали бескичмењаци. Више о пауковима сам почела да истражујем у средњој школи и сазнала сам да је у њиховом свету све могуће. Тако на пример сам дошла до сазнања да постоји паук вегетеријанац или да постоје врсте које имитирају мраве, али и лове друге паукове. Тако сам се ухватила у њихову мрежу и постали су моја професија.

Гордана каже да би јако волела да се истраживања у Србији укључе у светске и европске трендове. Фауна Србије јесте неистражена, стога постоји потреба да се настави са фаунистичким пројектима.

- Оно што је још важније је рецимо да истражујемо антимикробну активност њиховог отрова, јер је познато да негативно утиче на опасне бактерије попут Ешерихије коли – прича Гордана. – Или пак, да почнемо да истражујемо њихову паучину, која представља сјајан материјал нерастворљив у води, при том га не нападају бактерије и гљивице, што нам говори да може бити идеалан за примену у медицини. На Универзитету Едуконс у Сремској Каменици, на Факултету за заштиту животне средине на ком сам докторант, урађена су два мала пројекта, кроз која су паукови били укључени у друге дисциплине. Тако је први представљао тестирање инсектицида који се користе у пољопривреди на пауковима, јер нису за њих били предвиђени, а долазе са пауковима у контакт. У другом смо радили испитивање могућности употребе паучине као индикатора аеро загађења.

Како каже наша саговорница, то су први кораци и треба наставити у том правцу истраживања. По њеном мишљењу, свакако би се требао повећати број стручњака у тој области, али нажалост за то не постоји никаква магична формула.

Ивана Бакмаз

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести