Сататистика сведочи да ниједна европска земља, осим Русије, нема тако висок проценат особа које су остале без брачног друга.
"Један од разлога за такву огромну разлику је и очекивани животни век жена, дужи за пет година. Жене у просеку живе 78,3 године а мушкарци 73.1", рекла је Јанковић за Танјуг и додала да те чињенице сигнализирају да је важно да се ради на оснаживању мушкараца.
Податак, како каже, указује и да мушкарци не воде довољно рачуна о здрављу, занемарују га, понекад умиру од ситинца.
"Како је један човек у истаживању о положају старих рекао - у селу чвек умре због ситнице, срамота га је да иде код лекара. Проблем почне од тачкице завши се тешком гангреном и оде", рекла је Јанковић и додала да није редак случај да људи из руралних крајева немају ни кога да позову када им је здравље нарушено.
Повереница је навела и још једну ствар - да су само у 2019. години у сабораћају погинула 404 мушкараца. Додала је да је у том периоду иако је пуно урађено на безбедноси саобраћаја страдало и 130 жена.
Како каже, из овога видимо да постоји родна компонента, што указује и на резултат патријархалних образаца понашања - "ниси мушкарац ако брзо не возиш"
Зато је, додаје, непоходно да се говори о политикама које једнако говоре о побољшању живота мушкараца и жена.
Према истраживањима, статистици доприноси и чињеница да удовице ређе од удоваца улазе у нову брачну заједницу.
Процењује се да на целом свету постоји око 300 милиона удовица, а готово десет одсто их живи у изузетном сиромаштву. У многим земљама бити удовица је срамота, а злоставлајне које доживљавају УН сматрају међу најозбиљнијим кршењима људских права.
