Како наводи лист, од "Перутнине", која је у власник српске фабрике "Топико", живи око 700 породица у Србији, а чак 70 одсто производње те фирме у Србији чине локални добављачи.
Доласком новог власника на чело "Перутнине", могуће је да ће се та политика променити, нарочито ако се зна да се пословни модел МХП групације базира искључиво на јефтиној производњи пилића у Украјини.
Проблем генетички модификоване хране у Украјини није најбоље регулисан, па сточна храна највећим делом потиче од ГМ зрна соје и кукуруза, напомиње лист.
Док је произвођачима пилића у Србији главни адут то што је у Србији забрањен промет, продаја и све што има везе са ГМО, стручњаци објашњавају да није искључено да велики део меса које се увози потиче од животиња храњених ГМ сточном храном, али наглашавју да је то готово недоказиво.
"Произвођачи су дужни да обавесте како је нешто и чиме храњено, али животиње које су јеле ГМ храну, а ми то као ''друга рука'' конзумирали, ни по којој регулативи ЕУ не рачунају се као ГМ производ. То би требало да се ставља на декларацију, али мислим да у многим земљама ЕУ није забрањено хранити животиње ГМ храном. Тешко је и да се контролише такво месо, да се открије шта је животиња јела, теоријски је могуће, али то се не ради. Генерално, не можемо да знамо шта је животиња јела, а сумњам да ико то и контролише", навео је професор Миша Димитријевић, генетичар с Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Према званичном годишњем извештају поменуте украјинске компаније у 2017. години, цена производње по килограму пилећег меса износила је 1,07 евра, док "Перутнину" тај исти килограм кошта три евра, објаснио је извор "Новости".
