Први "Прајд" у Београду, 2001. године, остао је запамћен по насиљу, а 16 година касније, ситуација, иако веома споро, ипак осетно иде на боље, за шта је јасан сигнал долазак највише министара до сада, каже Милетић за Танјуг.
Од Цветног трга, преко Теразија, до Трга Републике, у недељу ће, очекује, прошетати министри Зоран Ђорђевић, Бранко Ружић и Јадранка Јоксимовић.
Као већ редовног госта, организатори очекују и градоначелника престонице Синишу Малог, као и гошћу којој се, каже, припадници ЛГБТ заједнице највише радују - премијерку Ану Брнабић.
Присуство највише припадника извршне власти откада се "прајдови" организују, Милетић види као разлог за радост припадника ЛГБТ заједнице.
"Долазак премијерке је заиста добар сигнал, а градоначелник Мали је долазио и ранијих година, што је такође добро јер ово је Београд Прајд и јако је важно да је он препознао колико је то важно за Београд и да није мала ствар када он дође", каже Милетић.
Осим што ће, због радова на Славији, шетња бити померена за пар стотина метара, више улазних пунктова ће бити једина промена, најављује Милетић.
"Цео програм ће трајати два до три сата, а где ће бити улазни пунктови знаће се наредних дана", каже.
Што се тиче захтева који се упућују са Прајда али и целе Недеље поноса која је у току, и они су, наводи Милетић, остали исти као ранијих година.
"Три су основна захтева којих се придржавамо, а први се бави вршњачким насиљем у школама, будући да је оно један од основних проблема за ЛГБТ заједницу", истиче Милетић који прецизира да се уствари залажу за доношење Алексиног закона.
Други захтев, према његовим речима, тиче се законских решења која би особама које желе да промене пол то омогућиле у свим аспектима.
"Имамо парадоксалну ситуацију да држава плаћа промену пола, али не даје тачан правни оквир како да се добије нови ЈМБГ и ново име, то је све препуштено судовима и то неко врло лако реши а друге људе прате страшне приче", наводи.
Трећи захтев који је Милетић истакао тиче се закона о регистровању истополног партнерства.
"То је нешто што је табу и за шта се сматра да је ''превише за Србију''", каже Милетић и истиче да то сматра неопходним.
"Да ли ћете ви то звати брак, истополно партнерство, регистровано партнерство или кохабитација... постоји много термина могућих, али регулисати се мора", истиче.
Ситуацију да људи живе заједно, стекну заједничку имовину и наслеђују једно друго, а да то није правно регулисано, сматра недопустивом, што је, према његовим оценама, још један од разлога зашто се истополна партнерства морају правно регулисати.
Парада поноса као централни догађај затвориће Недељу поноса, која је почела у понедељак и током које се организују бројне активности.
Оно што заинтересоване очекује до краја Недеље поноса, наводи Милетић, јесу изложбе, програми у медија центру у КЦ Граду, журке и филмски програм.
Као посебно важну активност, Милетић је истакао Конференцију о говору мржње и злочину из мржње у Палати Србије, а на којој ће кључни говор одржати премијерка Ана Брнабић, а присуствују, каже, и министарка правде Нела Кубуровић и омбудсман Зоран Пашалић.
Када се сумирају све промене које су се у последњих деценију и по десиле, Милетић каже да се сада млади, лакше "аутују" у Србији, али остаје при ставу да је насиље међу младима велики проблем који мора да се приближава решењу.
Постоје алармантни подаци, истиче, које је радила организација Цивил ригхтс дефендерс, а који кажу да око три четвртине гејева и лезбејки преживе насиље.
Од укупног насиља које они доживе, у другим земљама Балкана, каже, 16 одсто отпада на насиље у школи, а у Србији је то 36 одсто.
"То је алармантно и показује да млади суграђани нису толерантни, да су склони да због тога што је неко другачији учине насилне акте и дискриминишу, одбацују и вређају, то нам не служи на част", сматра.
Друго истраживање, које су радиле агенције, наводи, показало је изненађујуће резултате да су старији грађани много толернатнији и лакше прихватају разне различитости.
Млади се, према његовим сазнањима, највисе "аутују" у великим градовима Београду, Новом Саду и Нишу.
Као главни разлог за то, Милетић види то што у тим срединама они могу да направе социјални круг, који их прихват,а а "помире се са чињеницом да има и оних који не прихватају".
Сада су и родитељи, каже, спремнији да прихвате дете које препозна своју хомосексуалност и каже им за то.
Ипак, и ту вреди правило веће средине, па Милетић каже да постоје примери и када су у мањим срединама, где се на хомосексуалност гледа другачије, родитељи децу водили лекару "да се лече", или их истеривали из куће.
Помак на боље, Милетић види и у раду медија, јер сада, "постоји много извештаја и људи се осећају сигурније и мање размишљају да ли да кажу својој околини".
Бољи су и закони који су после 2001. донесени, каже, па су сада припадници ЛГБТ заједнице боље застићени у односу на ранији период.
"Од 2001, не може се рећи да се ништа није променило, али је та промена веома спора", сматра Милетић.
Он оцењује да се ишло "горе - доле", па су тако, каже, четири забране Прајда биле потпуно беспотребне и могло се и без њих, а као посебно "тамне" моменте истиче новинске наслове из 2009, да ће "лити крв" и да ће цео град бити разрушен.
"Све је то прошлост коју не треба да заборавимо, треба је увек имати на уму", рекао је Милетић.
Брнабић: Србија и институције штите права и већине и мањине
Србија и њене инситутуције одлучно стоје иза својих грађана једнако штитећи њихова права, без обзира да ли припадају већини, или су по рођењу, оријентацији или личном одлуком, припадници неке од мањинских група, изјавила је данас премијерка Ана Брнабић.
Она је на Међународној конференцији о злочину из мржње и говору мржње рекла да нема проблем са критиком, али да јој смета неутемељена критика која се заснива на површним оценама.
"Не знам да ли је бесмисленије када се чује да због другачије сексуалне оријентације нисам достојна да водим Владу, или да сам постављена да водим Владу управо и само због тога", рекла је Брнабић.
Наводећи да је несумњиво опао број физичких напада на особе које се разликују од већине, она је истакла да је једнако важно да "престанемо да се повређујемо речима".
"Као грађанка желим да живим у друштву, у коме је Парада поноса вест на нивоу информације која се односи на затварање улица за саобраћај. Да тај догађај буде значајан онима који га организују и грађанима који у њему желе да учествују, без вишемесечних тензија пре и после њега", истакла је Брнабић.
Ово друштво је, каже, имало снаге да направи искорак и, од средине која се није либила да покаже физичко насиље над неистомишљеницима, направи атмосферу која није претећа и не угрожава све оне који ће у недељу мирно прошетати улицама Београда.
"И све то за мање од 15 година", истакла је премијерка.
Брнабић каже да је као представница државе поносна што Србија има усвојене антидискиминационе законе и што извештаји релевантних међународних тела и организација потврђују да се област људских и мањинских права у Србији унапређује.
Према њеним речима, ниво дискриминације мањинских група и припадника националних заједница је у опадању.
Кубуровић: Нулта толеранција државе према говору мржње
Нулта толеранција према говору мрзње и злочину из мржње јесу један од приоритета Владе Србије и Министарства правде, изјавила је данас министарка Нела Кубуровић и додала да се оправдан значај који се даје спровођењу Акционог плана за Поглавље 23.
Она је Међународној конференцији о злочину из мржње и говору мржње истакла да одржавање "Недеље поноса" и ове године јесте један од добрих примера развоја тековина толеранције и унапређења људских права у Србији.
"Колики значај има успостављање једнаких права за све грађане, без обзира на њихову верску, етничку, националну, сексуалну или било коју другу различитост, говори и то да су основна права заузела врло важно место у оквиру Поглавља 23, чијим отварањем преговори почињу, а затварањем се завршава преговарачки циклус", рекла је Кубуровић.
Она је додала да од степена развијености људских права зависи и степен развијености демократије у једном друштву.
Влада Србије је, каже, препознала значај и тежину потребе за адекватним одговором на говор и злочин из мржње, додајући да је за то министарство то важна тема јер у великој мери успех борбе против злочина из мржње зависи ефикасан рад правосуђа.
Она је додала да се у два наврата вршене измене и допуне Кривичног законика како би се унапредио постојећи законски оквир у складу са међународним стандардима.
"Сви смо свесни чињенице да и поред тога што Србија има добра и адекватна законска решења, још увек имамо незанемарљив број кривичних дела говора мржње и злочина из мржње, посебно изражена према ЛГБТ популацији", рекла је она.
Иако су, како каже, такви случајеви присутни и у другим земљама, на држави је, додаје, задатак и обавеза да се спречи да дође до кривичних дела говора мржње и злочина из мржње.
Према њеним речима, неопходна је континуирана обука и носилаца правосудних функција, и других државних органа како би адекватно препознали и ефикасније одговорили на изазове са којима се суочава ЛГБТ заједница у Србији.
Кубуровић је указала и на добре резултате Закона о спречавању насиља у породици чија је примена почела 1. јуна 2017. године, додајући да су резултати добри управо захваљући доброј координацији између свих инситуција.
"У ова три месеца примене имали смо преко 9.400 размотрених случајева породичног насиља, скоро 4.000 предлога за продужење хитне мере (3.811 усвојених предлога) и 2.160 израђених индивидуалних планова заштите жртава", рекла је она.
Кубуровић је закључила да је неопходно интензивније и дугорочно радити на подизању свести свих грађана како би се изградило једно толерантније друштво.
"Без толерантног друштва заснованог на поштовању разлика немогуће је елиминисати друштвене стереотипе који рађају мржњу", рекла је Кубуровић.
