У Заводу за заштиту природе изложба о алергеним биљкама

Едукативна изложба “Алергене биљке” отворена је у петак у Покрајинском Заводу за заштиту природе у Новом Саду, а како је објаснио аутор изложбе, иначе музејски саветник у Природњачком музеју у Београду др Марко Несторовић, конципирана је у неколико целина као што су историјски ток схватања поленских алергија, биолошке и еколошке особине полена, медицински аспект алергија…
otvaranje
Фото: Марко Несторовић (скроз лево) на отварању изложбе, фото. Дневник (И. Бакмаз)

Осим тога на изложби су кроз постере, фотографије, хербаријумски материјал и узорке из природе, на стручан али и популаран начин представљене биљке нашег окружења које изазивају алергију, календар присуства полена у ваздуху и сезонска динамика цветања алергених биљака по Србији.

- Свет велику пажњу поклања особама које пате од поленских алергија не би ли им се олакшао пролаз кроз тај део године, када цветају алергене биљке – рекао је на отварању изложбу Марко Несторовић. - Сарадњом ботаничара, фармацеута, метеоролога, лекара и других струка, свуда се спроводе бројне кампање и манифестације на ту тему, те је и ова изложба један од начина упознавања јавности са тим проблемом. Један део изложбе је посвећен изузетно амброзији, као најопаснијој и најпознатијој алергеној биљци. Изложбу прати и популарна монографија “Приручник за алергене биљке”, у којој се налазе објашњења дата са медицинског и ботаничког аспекта. Представљено је око 80 биљака, а свака је илустрована фотографијом и кратким објашњењем како изгледају, где расту, када цветају какав је полен и слично. У медицинском делу се објашњава како се код људи развија алергија и како се могу штитити, док је део посвећен и хомеопатији, као једаном од атрактивних метода лечења људи.

Фото: Дневник (И. Бакмаз)

Препоруке заштите од алергије

Препоруке код алергије су да треба избегавати излазак из куће у периоду од 5 - 10 сати ујутру, када је највећа концентрција полена у ваздуху. Треба држати затворене прозоре стана и аутомобила у покрету, како полен не би улазио, а слободно време проводити на местима где нема алергених биљака. Радове изван куће обављати непосредно након кише, као и касно послеподне или предвече због минималне концентрације алергена....


Према његовим речима, пролеће је годишње доба када природа почиње да се буди, те колико год тај процес изазивао лепоту у оку појединих посматрача, тако са друге стране за многе људе почињу здравствени проблеми узроковани осетљивошћу организма на полене биљака. По анализама Светске здравствене организације види се да се последњих деценија нагло повећава број особа са алергијским реакцијама на полене.

- У току вегетационог периода у Србији постоје три максимума концентрације полена у ваздуху - објашњава наш саговорник. - Прве биљке које изазивају алергије су дрвенасте врсте попут леске, која има умерено изражена алергијска својства полена и цвета од фебруара до марта- Медвеђа леска цвета од априла до маја и такође има умерену израженост алергије, затим тиса, пољски брест и слично. Затим на сцену ступају летње алергијске реакције на разне врсте трава у периоду од средине маја до августа попут мирисавке, код које су алергијска својства полена врло изражена, а цвета од априла до августа. Ту спада и дивљи овас, који цвета од маја до јула, затим попино прасе, лисичији реп, пиревина…

Фото: Дневник (И. Бакмаз)

Медицина још увек није дала прецизан одговор зашто полени утичу на неке људе, а на друге не. Сматра се да пресудну улогу имају гени, а да стрес највероватније појачава алергични напад.

- Симптоми поленске кијавице су врло карактеристични и изазивају јак свраб у носу и очима, ждрелу, грлу и непцу, које прати запушен нос, а  повремено може да се јави повишена температура, затим црвене и сузне очи, оток очних капака.... - прича Несторовић. - Особа која пати од алергије добија непрекидне наступе кијања, осећа главобољу, депресију и  раздражљивост. У симптоме кожних реакција спадају осип, екцем, дерматитис, копривњача и слично.

Према Несторовићевим речима, амброзија је најпознатија и најопаснија алергена биљка на свету. Пореклом је из Северне Америке, а први пут на Балкану је регистрована четрдесетих година прошлог века и до седамдесетих година није представљала проблем.

- Данас њен полен изазива алергију код 10 одсто људи, а узрочник је 50 - 60 одсто свих поленских алергија – каже наш саговорник. - Амброзија може да цвета до почетка децембра, ако је лепо и топло време у новембру. Сматра се да на нашим просторима расте око 10 биљака по становнику, а проблем амброзије ће бити решен оног момента када решимо проблеме запуштених и неуређених места. Тако ћемо се најбоље заштитити.

Изложба “Алергене биљке” ће бити на располагању грађанима најмање месец дана. Посебно велику захвалност др Марко Несторовић је одао свом прерано преминулом колеги Мирославу Јовановићу, који је такође био аутор изложбе.

Ивана Бакмаз

EUR/RSD 117.5803
Најновије вести