Овом одлуком која је објављена на сајту ВКС, цео случај је враћен на почетак - првостепеном - Вишем суду у Новом Саду на поновно суђење, јер је током ревизије ВКС утврдио да је дошло до погрешне примене закона, јер су пропустили да утврде све чињенице важне за доношење одлуке.
ВКС је поред осталог констатовао да су у овом случају Виши и Апелациони суд у Новом Саду пропустили да утврде да ли су корисници кредита након енормног скока швајцарског франка тражили конверзију главнице кредита у евре на шта су били овлашћени уговором.
Укинутом пресудом Апелационог суда у Новом Саду од 1. септембра 2016. године, одбијена је жалба банке и потврђена је пресуда Вишег суда у Новом Саду од 11. фебруара 2016. године којом је усвојен тужбени захтев клијената (корисника кредита) и раскинут уговор о дугорочном стамбеном кредиту од 5. септембра 2008. године, услед битно промењених околности, због огромног раста курса швајцарског франка.
Истом одлуком, банка је била обавезана да тужиоцима на име трошкова поступка исплати 256.650 динара.
Против ове пресуде банка је изјавила ревизију коју је ВКС усвојио и укинуо првостепену пресуду Вишег суда у Новом Саду, која је потврђена правоснажном одлуком новосадског Апелационог суда.
