Међу њима предњаче посебно надарени ученици при Гимназији „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду, чији је укупни број бодова добијених на основу оцена и резултата мале матуре – 93,41, што и не чуди јер је у редовима 58 Јовиних основаца чак 26 носилаца Дипломе „Вук Караџић”. За њима много не заостају ни мали матуранти Митровачке гимназије, будући да је њих 26, међу којима је девет вуковаца, освојило у просеку 89,69 бодова.
Када је у питању Јужнобачки округ, друго место на листи најбољих и готово исти рејтинг – око 54 поена за просек у школи, 28 за завршни испит и 82 као укупни резултат – имају новосадске основне школе „Јован Поповић”, „Ђорђе Натошевић” и „Никола Тесла”. Незнатно слабији су ученици Јужнобанатског округа у ОШ „2. октобар” у Николинцима (општина Алибунар) са просеком од 81,62 бода и ОШ „Олга Петров” у Банатском Брестовцу (Панчево) са 81,37 поена.
За њима следе сремскомитровачки основци из школе „Јован Јовановић Змај”, који се могу похвалити укупним просеком од 80,37 поена. Истоимена осмолетка, али у Суботици, понела је ове године епитет најбоље у Севернобачком округу са 78,72 бода, а са њом раме уз раме стоји „10. октобар” (78,32) из истог града. Западнобачком округу осветлали су образ ђаци ОШ „Киш Ференц” из Телечке код Сомбора (77,48) и ОШ „Никола Тесла” у Бачком Брестовцу крај Оџака (77,44).
Најатрактивнији смерови ове године били су фармацеутски техничар, за чије је место у клупи било потребно најмање 96,1 поена, лабораторијски техничар у огледном одељењу (93,9 поена), фармацеутски техничар (92,7 поена), техничар ваздушног саобраћаја огледно одељење (92,4 посена), физиотерапеутски техничар огледно одељење (91 поен), зубни техничар (90,9 поена). Прва нетехничарска струка је банкарски службеник, за чији је упис било потребно најмање 90,7 поена.
Следи физиотерепеутски техничар (89,6 посрна), а на десетом месту је медицинска сестра – техничар, огледно одељење (89,1 поен). ИТ стручњака, као ни гимназијских смерова, на овом списку нема у првој половини табеле.
Иако је завршни испит сврстао две приватне школе у ранг најгорих београдских осмолетки – „Монтесори” са 12,4 поена и „Плави круг” са 19,01 – и поред годишње школарине која износи између 3.000 и 6.000 евра у зависности од разреда и програма, исто се не може рећи за петроварадинску „Тврђаву”, чији су ђаци из три теста на малој матури освојили у просеку 27,32 од максималних 40, док су са успехом из школе сакупили 82,69 бодова.
При врху најуспешнијих нашли су се и ђаци са сметњама у развоју у кикиндској школи „6. октобар” (86,48) и зрењанинском „9. мају” (90,45), што се може објаснити афирмативним мерама ради постизања равноправности, по којима се овој деци, једнако као Ромима и полазницима школа за основно образовање одраслих, број бодова увећава за 30 одсто. За младе из породица које су корисници новчане социјалне помоћи повећање просека износи 35 одсто.
Најнижи праг успеха у свих седам војвођанских округа овог пута имали су мали матуранти осмолетки „Братство–јединство” у Белом Блату код Зрењанина – 56,91, прикупивши најмање бодова и на првом испиту зрелости – 12,37. Међутим, тешко да се могу поредити са вршњацима из лесковачке основне школе „Петар Тасић”, који су на квалификационом испиту остварили тек 5,44 поена. Осим њих, просечним успехом вероватно нису задовољни ни у школама „Коста Стаменковић” у Српском Милетићу (Оyаци) – 57,49, „Ђура Филиповић” у Плочици крај Ковина – 58,46, „Братство–јединство” у Банатској Тополи (Кикинда) – 58,82, „Бранко Радичевић” у Марадику (Инђија) – 59,52, суботичкој осмолетки „Ђуро Салај” – 60,74 и „Шаму Михаљ” у Бачком Петровом Селу (општина Бечеј) – 60,98.
С. Милачић
