Испред неколико десетина грађана у протесту пред зградом Дома Народне скупштине којим се Београд прикључио светским протестима покрета "За заједничко добро", Александра Кнез Милојковић објаснила је да је захтев да се уклони 5Г инфраструктура широм планете, и на копну и у свемиру, јер има директан утицај на здравље, животну средину, приватност, и ствара могућности за сајбер нападе.
Она је оценила да је 5Г експеримент над човечанством и додала да су најизложенији штетном утицају деца, животиње, биљке и инсекти.
"Тражимо мораторијум на увођење 5Г у Србији или писане гаранције о безбедности ако су већ наумили да то уведу", рекла је она.
Учесница протеста Марија Михајловић у изјави за Тањуг рекла је да је за технологију, али за сигурну технологију.
" Не требају нам паметни градови него сигурни градови, како би у њима људи живели на нормалан и здрав начин", рекла је она и додала да 5Г доноси ново елеткромагнетно загађење.
Додала је и да је циљ протеста да се грађани што више обавест јер је, како је рекла, проблем велики а у Србији се увелико ради на имплементацији 5Г технологији.
"Ми се томе противимо док не добијемо доказе да та технологија није штетна по живе организме и зато тражимо мораторијум", рекла је Марија Михајловић и додала да је против 5Г јер воли науку која доказала да је та технологија штетна.
Професор Медицинског факултета, епидемиолог Зоран Радовановић, у изјави за Тањуг рекао је да нико не може да пружи 100 одсто поуздан одговор хоће ли 5Г утицати на здравље.
"Да бисте видели ефекат нечега, морате прво да допустите да људи буду изложени, па онда да видите да ли има негативних последица", рекао је Радовановић.
Он је рекао да су у питању нејонизујући зраци из радио спектра и додао да је проблем са 5Г технологијом то што је она морала да буде померена ка нешто вишим фрекфенцијама у спектру.
"Сматра се да су оне још безбедне и да не би било негативних ефеката, али нико не може 100 посто да каже да не постоји неки додатни, минимални, ризик", рекао је Радовановић.
"Очекује се да нема негативних ефеката, али историја показује да кад год је увођена нека нова технологија, она није одбачена због тога што је постојао неки страх - увек је уведена па су онда мерени ефекти", рекао је он и додао да сматра да је увођење 5Г незаустављиво.
"Ако буде неког негативног ефекта, а и ако га буде - биће минималан, онда ће се предузимати мере", закључио је Радовановић.
Професор Александар Нешковић, шеф Катедре за телекомуникације на Електротехничком факултету у Београду, каже да су полемике око нових технологија мобилних телефона вечите и разумљиве.
Он додаје да постоје искуства по питању зрачења у већем броју фрекфенцијских опсега у којима ће радити и 5Г, док ће се за неке опсеге тек стицати.
"За 5Г у неким сегметнима истина је да нема довољно искуства, и треба да још направимо анализе и мерења, док у другима имамо искуства и можемо да претпоставимо како може да изгледа то зрачење", каже Нешковић.
Додаје и да у свету има пет милијарди корисника мобилних система у досадашњим технологијама, неки их користите и више сати дневно, "па још нема јасних назнака о правој штетности мобилних система".
"Код ваздуха постоје истраживања која јасно говоре колико људи више умире када порасте загађење ваздуха у некој средини, овде нема тако јасних показатеља, чак нема ни директне корелације у вези с болестима, тако да се поставља питање до које мере постоји реалан утицај на човека", каже Нешковић.
Додаје и да правих доказа о повезаности коришћења 4Г мрежа са појавама тумора на мозгу још нема.
"За 5Г системе који раде у нижим опсезима ја бих очекивао практично исту ситуацију", истиче Нешковић и додаје да је предност 5Г што ће се информације преносити много брже, па ће зрачење телефона бити краће.
"Научна истраживања су потврдила да преко 95 одсто укупног зрачења потиче од самог терминала, који држимо код себе, крај главе док причамо, или у руци, док је утицај од базне станице и укупне инфраструктуре - пет до седам процената", каже Нешкковић.
Он додаје да грађани имају примедбе баш на базне станице, а не на телефоне.
" Када говоримо о 5Г за више фрекфенцијске опсеге од преко 20 гига херца још увек предстоје истраживања, али се то не користи ни у свету, а код нижих френкфенцијских опсега не очекује ништа што већ нисмо имали до сада", каже Нешковић.
На примедбе да ће гушта мрежа предајника која је услове за 5Г имати веће зрачење, одговара да ће покривеност бити боља што ће омогућити да мобилни телефони који су код грађана раде са мањом снагом а тако и их и мање излагати зрачењу.
"У Београду је већ постављена прва 5Г тестна базна станица компаније ТЕленор, и добили смо право приступа, па ћемо у наредних месец или два, моћи да извршимо конкретна мерења и покажемо конкретне резултате, у којим границама се у реалним системима зрачење креће", каже Нешковић и додаје да ће се тако доћи и до нумеричких података.
