Валентин је то рекао на предавању које је одржао у Инстиуту за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду, а на тему о утицаја промене коришћења земљишта и шумарства у кружењу угљеника у природи.
Упозорио је такође да није реч о локалном проблему, него о глобалном, због чега поручује да све земље морају смањити емисију угљен диоксида и осталих гасова, који стварају ефекат стаклене баште.
Свака земља, па и Србија на то може утицати. Србија може учешћем у међународним споразумима и организацијама да допринесе на позитивне промене у том смислу, рекао је нобеловац Валентин.
Директор Института за низијско шумарство и животну средину Саша Орловић такође упозорава да се клима значајно мења, те да је на нашим просторима обиље штетних инсеката, што представља највећи проблем и изазов за науку.
Распрострањеност свих шумских врста помера се сваке године за четири километра на север, јер постаје све топлије. Зато добијамо комплетно нову ситуацију коју раније нисмо имали. Главни проблем је што ти инсекти немају овде природне непријатеље, те их је тешко истребити. То је велики изазов за науку, каже Орловић.
