По речима Јелене Хорват из новосадске канцеларије која функционише у оквиру компаније Вербаторијум доо, пре Новог Сада Вербаторија центар отворен је у Београду, а сваког месеца негде у свету почне да ради бар још један.
– Вербаторија јесте алат који пре свега треба да помогне родитељима и деци да што пре сазнају где се крију урођени таленти и потенцијали код деце, шта су им снаге, а шта слабости, јер им то може олакшати животни и каријерни пут – објашњава Јелена Хорват. – Нема најидеалнијег периода за тестирање. И четворогодишњак је кандидат за тестирање, као и човек од 44 године. Међутим, постоји пет пакета тестова прилагођених различитим узрастима. Први је намењен деци од четири до седам година, други малишанима од осам до 10, потом онима између 11 и 14 година у ком је нагласак на одабир средње школе, за разлику од следећег који се тиче избора факултета, док је последњи конципиран и намењен старијима од 18 година. У последњој није фокус на одабиру професије, више се односи на уклапање у ДНК компаније у којој радимо. Често се у фирмама запослени распоређују на одређена радна места на основу знања, завршене школе, али то не говори толико о нама као о личности, а такви показатељи се добијају у извештају након овог тестирања.
Како каже Јелена Хорват, суштина вербаторија извештаја јесте дијаграм-графички приказ пет урођених талената, односно њихових коефицијената у пет области. Испитује се област језика, математике, музике, креативности и спорта.
– У извештају се добијају информације о потенцијалу из тих пет области. Често потенцијал није у балансу са коефицијентом урођеног талента и може да се деси да изузетно висок таленат прати изузетно низак потенцијал. Дисбаланс између потенцијала и коефицијента најпре препозна одрасла особа која има неку каријеру. Само на основу коефицијента урођеног талента не може се неком предлагати професија нити хоби, јер постоје и други елементи који су битни и утичу на начин размишљања, а то су отпорност на стрес, самосвесност и склоност ка ризику. То се не испитује у свим узрасним категоријама. Самопоштовање и емпатија су две категорије емоционалне интелигенције које су неопходне за одређивање који је особа тип личности у друштву – каже Јелена Хорват.
– Део извештаја који се зове „Ко сам ја?“ након Вербаторија теста је заправо списак седам предложених професија. Алгоритам одабере седам професија, али то не значи да неко треба да одабере прву нити седму. Трудимо се да родитељима предочимо које су то области. Вербаторија тест су само смернице. Када се деца од малена усмеравају, период тражења себе може да се сведе на минимум и овим тестирањем се нуди могућност за то – каже Јелена Хорват.
Само тестирање, за које каже да можда није најподеснији термин, будући да се код деце чим се помене тест јавља трема, је врло једноставно. Обављају га вербаториа неурометристи, људи обучени за такво испитивање. У питању је заправо интерактивни разговор при ком се користе одређене картице с питањима. Нема тачних и нетачних одговора, сваки је тачан, јер је акценат на начину размишљања.
– Испитаницима се ставља трака са три сензора и малим ЕГ уређајем на главу – наглашава саговорница. – Сензори су на челу и прате седам когнитивних зона које су нама битне за испитивање. ЕГ уређај прима информације, не емитује ништа. Ми стимулишемо рад мозга питањима да бисмо добили материјал који ћемо снимити и послати на сервер, где ће га алгоритам обрадити. У току секунде сними се око 15.000 импулса који се произведу спајањем неурона, тако да је то огроман материјал који декодира савремена технологија. Вербаторија, односно овај вид неурометријског испитивања, односно мерења коефицијента урођеног талента, јесте комбинација психологије и технологије. Једно без другог не би дало овакав резултат. То је најобјективнији метод испитивања и мерења тренутно јер људски фактор нема утицаја на резултате. Сваки од пакета садржи 20 до 25 питања у складу са узрастом испитаника. Најчешће питање родитеља јесте да ли је потребно да деца знају да читају и пишу. То није потребно зато што ми разговарамо са децом и она одговарају на питања усмено.
Приликом испитивања користе се још коцкице и музички инструмент и оно траје највише 30 минута.
– Тест је брз, интерактиван, питања једноставна. Овде се не мери интелигенција. Исте картице с питањима се користе у свим центрима за испитивање. Осмислили су их ИТ стручњаци у сарадњи са низом психолога за овакво испитивање које треба да стимулише рад мозга у побројаним областима. Након тестирања, снимљени материјал се шаље на обраду и извештај стиже за 5 до 10 минута, али за његово тумачење потребно је више
од пола сата. То је изузетно битан моменат за родитеље. Питања која никада можда не би поставили, они тада постављају и добијају одговоре шта могу да очекују од детета. Много се више на овај начин сазна од тога коју школу се препоручује да упишу – истиче Јелена Хорват.
Наглашава да је у питању вишеструко користан метод и да би волела када би постао шире прихваћен као помоћ код одабира школе. Додаје да су се до сада у Новом Саду највише одрасли подвргли тестирању како би проверили да ли су посао који су одабрали,односно професија за њих прави.
Зорица Милосављевић
