Грозница Западног Нила је сезонско обољење, односно обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. Први оболели се региструју углавном у другој половини јула, а највећи број оболелих особа се пријављује током августа. Институт за јавно здравље Србије је 1. јуна 2020. године проследио Препоруке за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији на територији Републике Србије мрежи завода и института, који су Препоруке упутили клиникама за инфективне и тропске болести, уз напомену да се посебна пажња обрати на неуроинвазивне облике болести. На тај начин, а у сарадњи са Националном референтном лабораторијом (НРЛ) за арбовирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак” омогућена је етиолошка дијагностика енцефалитиса или менингитиса.
- У оквиру научноистраживачких активности на којима сарађују Научни институт за ветеринарство „Нови Сад” и Пољопривредни факултет у Новом Саду, од 13. до 17. јула 2020. године извршено је сакупљање комараца на 65 локалитета у свим окрузима Војводине. Вирус Западног Нила детектован је у само једном пулу кућних комарца сакупљених у Темерину.
На територији 11 градова Републике Србије, Завод за биоциде и медицинску екологију (ЗБМЕ) спроводи надзор над вирусом грознице Западног Нила у популацији комараца од 1. јуна 2020. Од почетка сезоне до 12. септембра присуство генома вируса Западног Нила откривено је у домаћим комарцима кулекс пипиенс са различитих локација на територији Суботице, Сомбора, Параћина, Зрењанина, Панчева, Краљева, Палића, Апатина, Новог Сада, Пожаревца и Београда – каже се у извештају Батута.
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца. Главни преносилац је кулекс пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин и инфекција вирусом Западног Нила се са њега даље не преноси.
- Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована у хуманој популацији на територији Републике Србије крајем јула 2012. године. У периоду од 2012. до 2019. године на територији Републике Србије регистровано је укупно 1016 случајева грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 98 смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила – наводе у „Батуту“.
Већина особа, њих 80 одсто, инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа, приближно 20 одсто, симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код појединих особа, мање од једног процента, долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију.
- До 10. септембра 2020. године у земљама Европске уније (ЕУ) у хуманој популацији пријављена су 173 случаја оболевања од грознице Западног Нила и то у Грчкој (91), Шпанији (49), Италији (29) и Румунији (четири). У истом периоду у земљама ЕУ регистровано је 15 смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила и то у Грчкој (12) и Шпанији (три). Од почетка сезоне 2020. године у земљама ЕУ регистровано је 60 епидемија међу коњима, од чега у Шпанији (51), Италији (шест), Француској (једна), Немачкој (једна) и Португалу (једна) – наводи „Батут“.
Љ. Петровић
