Археолог Мирослав Јесретић, виши кустос из Музеја Срема каже да се поред опреме војника може видети и пуно коњске опреме.
- Неки од предмета су и украсни, међутим, ту су разни каишеви који су имали функцију при држању седла или опасачи, односно колани око коња и ратника који га је јахао - каже Јесретић и додаје да посетиоци могу да виде и два шлема, пронађена недалеко, на простору Сремске Раче.
Током радова уз реку Саву, археолози су пронашли шлемове, као и оклоп који је штитио војнике од повреда приликом борбе.
- Занимљиво је видети и делове војничких диплома, које су војници добијали након завршеног војног рока, који је трајао 20 година и једна диплома се чувала у храму у Риму, док је друга била код војника ветерана. Они су, након службе, добијали парче земље и имање - каже Мирослав.
У Музеју се може видети и кородирани оклоп, од малих карика, који данас личи на камен.
- Пошто је оклоп направљен од гвожђа, он је кородирао, претворивши се у грумен, иако је то некад била средњовековна кошуља оклоп, саставни део војне опреме у то доба- каже Јесретић.
У другој просторији музеја налазе се свакодневни употребни предмети израђени од животињских костију, од чешљева до коцкица за разне игре, које се не разликују много од данашњих.
Главни грађевински материјал у Сирмијуму била је опека, коју су израђивале приватне радионице и војска.
- У музеју смо изложили опеке које имају печат, које су мајстори ударали на петстоту или хиљадиту циглу, да се зна која легија је правила опеку - каже Јесретовић. - По печату на цигли видимо да је направљена у легији седмој Клаудијевој, која је била стационирана у Виминацијуму, што ми знамо. Затим имамо циглу из легије четврте Флавијеве, која је била у Сингидунуму, у Београду, затим из Сисције, односно, Сиска, али имамо и опеку само са словом „С” на њима, дакле израђена је у некој од радионица у Сирмујуму, јер је она, ипак, у то време тешка и захтевна за транспорт.
Много сирмијумске опеке данас је уграђено у куће и зграде у Сремској Митровици.
- Могу се видети и женске укоснице, којима су жене правиле пунђе и фризуре, али се могу видети и разне оплате ножева, кашика, као и чешљеви од животињске кости, који су обично проналажени у женским гробовима - истиче Мирослав и додаје да се могу видети и медицински инструменти, начињени од бронзе, те разни скалпели, сонде за чишћење рана, игле, али и мала вага, на којима су се мерили разни препарати и лекови за видање рана, а пинцета је идентична као и данас.
- Главни покретач римске државе била је војска. Пошто су они стално ратовали, освајали и губили територије, нужно је било да медицина буде развијена због силних повреда и рана које су добијали војници и имамо много лепших хируршких предмета, али због безбедности, одлучили смо се да изложимо ове друге- напомиње Јесретић.
Камен који се налази у Лапидаријуму Музеја Срема коришћен је за јавне објекте, украшавање стубова, и то није сваки грађанин могао да приушти, већ се камен уграђивао у јавне грађевине и објекте, да би били украшени каменом за који се мислило да је са простора Фрушке горе.
- Међутим, неким анализама је утврђено да је тај бели мермер са данашњег простора Аустрије и Словеније, а кречњак, који је мало лошијег квалитета, потиче са простора источне Босне- каже Мирослав и додаје да се до тих сазнања дошло пре десетак година, а како напредује наука и технологија, тако се све више сазнаје о далекој прошлости која не престаје да интригира истраживаче.
Маша Стакић
Пројекат „Акценат на Сремску Митровицу“ реализовала је „Панонија медиа“ уз подршку „Дневника“. Ставови изнети у овом тексту не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
