У Источној Европи болест се јавља у ранијем животном добу и инциденца је скоро изједначена код жена старости од 44 до 65 година и оних које имају више од 65 година.
Више од 90 одсто болесница с раком дојке може да се излечи, ако се дијагноза постави у почетном стадијуму и исправно лечи. Петогодишње преживљавање у том случају износи око 95 одсто.
Карцином дојке је малигни тумор који настаје из ћелија ткива дојке које почињу неконтролисано да се деле, стварајући масу која се назива тумор.
Карцином дојке представља најчешћи тип злоћудног тумора код жена, а број оболелих је у сталном порасту. Од рака дојке могу да оболе и мушкарци, али је код жена стотину пута чешћи.
Ова болест је водећи узрок превремене смрти жена старости од 25 до 44 године и трећи је најчешћи узрок смртности иза цереброваскуларних болести и исхемијских болести срца код жена старости од 45 до 65 година.
Број оболелих, као и смртност од карцинома дојке у Војводини и Србији су у сталном порасту. Смртност је у последњих 35 година порасла четири пута и тренд пораста је око 4,3 одсто годишње. У Србији четири жене умру свакога дана од карцинома дојке. Годишње оболи око 4.400 жена док њих око 1.600 умре. Око 23.000 жена тренутно живи са карциномом дојке у Србији. У Војводини се годишње открије око 1.200 нових случајева, каже директор Института за онкологију Војводине професор др Зоран Радовановић.
У Србији постоји Национални скриниг програм са циљем раније детекције тумора дојке, што води и благовременој дијагности и лечењу.
Рани знаци болести:
- чвор у дојци који не боли
- увлачење коже дојке на једном месту
- увлачење брадавице
- крвав исцедак из брадавице
- промене на брадавици у облику осипа (екцема)
- измењена и задебљала кожа са црвенилом.
Дијагностика тумора дојке у ранијем стадијуму болести доприноси високом проценту петогодишњег и десетогодишњег преживљавања.
На жалост, велики је проценат жена које се јављају са знацима узнапредовалог карцинома дојке чиме су ограничени начини лечења, а самим тим и преживљавање ових жена је краће.
Око 10 одсто пацијенткиња се дијагностикује са већ метастатским карциномом дојке, када се преживљавање процењује на две до три године, а петогодишње преживљавање у овим случајевима мање је од 20 процената.
У лечењу карцинома дојке примењују се хирургија, радиотерапија и системска терапија, као и комбинација тих процедура. Модалитети лечења зависе од врсте тумора и стадијума болести у коме се карцином дојке дијагностикује. Циљ лечења је продужење преживљавања, а код метастатског карцинома дојке поред продужења преживљавања, лечење се фокусира на добар терапијски одговор продужење преживљавања без прогресије болести, палијацију симптома болести и побољшање квалитета живота. Једнако је важно да пацијент живи дуже али и да има квалитетан живот. Примењује се третман који има најбољи ефекат, али се процењује и могућност токсичних ефеката и зависно од тога доноси се одлука о лечењу. Зато се разговара са пацијентом приликом доношења одлуке о начину лечења. Пацијенту се предочавају све могућности лечења, могуће нуспојаве и утицај терапије на функционалност, објашњава др Радовановић.
Поред старости и пола, фактори ризика за оболевање су и животне навике, немање деце, или добијање деце у старијем животном добу, као и неке бенигне лезије које захтевају адекватан третман и праћење.
Сматра се да је око пет до 10 одсто карцинома дојке изазвано хередитарним фактором и везује се за мутације у одређеним генима најчешће БРЦА 1, БРЦА 2 и др.
Фактори ризика:
- старост (ризик се повећава са годинама),
- породична историја рака дојке или рака јајника пре менопаузе, само по женској линији - мама, баба, сестра, тетка
- доброћудне промене ткива дојке - атипична хиперплазија, ДЦИС
- рана менарха (пре 12. године) и касна менопауза (после 55. године)
- нерађање или рађање после 30. године живота
- гојазност.
Жене са наслеђеним мутацијама БРЦА 1 и БРЦА 2 имају око 80 одсто ризик да добију карцином дојке у току живота, а повећан им је и ризик за карцином јајника.
Захваљујући новим лековима који се примењују, код раног, локално узнапредовалог и метастатског Хер 2 позитивног карцинома дојке значајно је продужено преживљавање пацијенткиња.
У свету постоје и новији лекови, који за сада нису одобрени код нас. Такође, значајан напредак постигнут је и у лечењу хормон рецептор позитивних карцинома, где се уз хормонску терапију примењују нови лекови, али ни они на жалост за сада нису одобрени код нас.
У Институту се надају да ће и ови лекови ући у клиничку примену, како би се побољшало лечење пацијенткиња са карциномом дојке.
Пацијент дијагнозу сазнаје у разговару са ординирајућим лекаром, који га потом упућује у даљи поступак лечења. Уколико је дијагноза јасна и пацијенту треба операција, она ће бити и урађена у надлежној регионалној болници или на Институту. Без обзира на то одакле су оболели, они након операције, са патохистолошким налазима, долазе на онколошку комисију у Институт, где им се одређује терапија и начин лечења, каже др Радовановић.
Онколошка комисија је у оквиру Поликлинике Института, и у њој су хирург, интерниста, онколог и радијациони онколог и они одређује терапијски план. Уколико је операција први корак лечења, пацијент прикупља налазе неопходне за извођење интервенције.
До процедуре долази у року од месец дана, од тренутка када је онколошка комисија индиковала оперативно лечење. У зависности од плана лечења, пацијенте након тога чека хемиотерапија, биолошка терапија, па зрачење, односно комбинација ових метода, или пак ниједна од њих.
Дојка се састоји од жлезданог и потпорног ткива. Жлездано ткиво чине млечне жлезде и млечни канали, а потпорно ткиво чине масно и везивно ткиво. Злоћудни тумори дојке најчешће су епителног порекла.
Могу да настану из епитела каналића (дуктални карцином) или епитела режњића (лобуларни карцином), а оба се деле на оне који нису пробили базалну мембрану (неинфилтрирајући-ин ситу) и на оне који су пробили мембрану (инфилтрирајући).
Самопреглед груди
Прва фаза: Испод туша
Под тушем, уз подигнуту једну руку изнад главе, кружним покретима прстију систематски опипати све делове дојке. Не користити само врхове прстију, већ њихове завршетке и при пипању обратити посебну пажњу на постојање задебљања, чворића, тумор и слично.
Десну руку употребити за преглед леве дојке, а леву руку за преглед десне дојке.
Друга фаза: Пред огледалом
Поставите руке на бокове и чврсто их притискујући покушајте да затегнете грудне мишиће на којима леже дојке. Истовремено у огледалу тргајте за асиметричним променама на дојкама у смислу испупчења, улегнућа, увлачења коже или брадавице. Лакша асиметрија у величини дојки није значајна, јер је присутна код највећег броја жена.
Подижући лагано руке изнад главе тргајте за већ наведеним променама на дојкама, јер подизање руку потенција промене на кожи и брадавицама, па промене постају лакше видљиве.
Трећа фаза: Лежећи положај
Да бисте најбоље прегледали десну дојку, лезите и поставите јастук под десну лопатицу и подигните десну руку изнад главе. То омогућава да се дојка распростре по највећој површини грудног коша, па је најтања и најлакша за преглед. Приликом пипања десне дојке користите врхове прстију леве руке, према брадавици, најбоље као кретање казаљке на сату. Обратити пажњу на улегнућа и чвориће. Задебљање ткива на бази дојке у облику руба је нормална појава.
Наместити јастук под леву лопатицу и поновити исти поступак, односно леву дојку прегледати десном руком.
На крају прегледа нежно стисните брадавице обе дојке, ради евентуалног открића исцедка или сукрвице.
Уколико сте прегледом утврдили неки од наведених знакова, обратите се лекару.
Постоје три клиничка облика болести. Први је рани карцином, када је туморско ткиво ограничено само на дојку и евентуално пазушне лимфне жлезде и без тешкоћа може да се одстрани операцијом.
Други је локално узнапредовали карцином који подразумева стање када нема метастаза у другим органима, али је операција тешко изводљива или немогућа због величине тумора, а понекад и захватања великог подручја зида грудног коша.
- самопреглед дојке једном месечно након 20. године
- свим женама између 20. и 30. године препоручује се да једном у две године ураде ултразвучни преглед и клинички, палпаторни преглед који ради хирург онколог
- после 30. године живота једном годишње требало би да се уради преглед хирурга и ултразвук дојки, најбоље седам дана после менструације
- између 40. и 45. године урадити прву, базну, мамографију, а након тога мамографију радити сваке друге године, уз редовне годишње прегледе хируга и ултразвук дојки.
Трећи клинички облик је метастатски рак дојке са постојањем туморског ткива (метастаза) у другим деловима организма. Поред хируршког лечења постоје и други облици лечења карцинома дојке: хемиотерапија (терапија цитостатицима), хормонска терапија, нове методе циљаног лечења (таргет терапија) и радиотерапија (зрачење).
Нежељени ефекти лечења карцинома дојке могу да буду ублажени или елиминисани лековима, што представља вид супортивне терапије.
Карциноми дојке су изузетно хетерогена група тумора чија је прогноза врло различита, те се избор најприкладнијег терапијског приступа процењује индивидуално, према читавом низу прогностичких показатеља у које између осталих спадају стадијум болести, степен хистолошке диференцијације тумора (градус), хормонски статус тумора (естрогенски и прогестеронски рецептори), експресија хуманог епидермалног фактора раста 2 (ХЕР2 статус), старост болеснице, опште здравствено стање.
Како у свету постоји константно истраживање нових лекова и бољих начина за лечење карцинома дојке, лекар понекад може да Вам понуди да учествујете у клиничкој студији.
Дужина трајања хемиотерапије зависи од локалитета тумора, раширености болести и врсте тумора. Многи након хемиотерапије имају и зрачну терапију, а некада се зрачење примењује уз хемиотерапију.
Да би се жена што лакше суочила са раком дојке, битна је едукација о болести и начинима њеног лечења.
То укључује и отвореност према околини, дељење тегоба и страхова са члановима породице и пријатељима. Емотивна подршка и потпуна информисаност о болести даје снагу и помаже да пацијенти осете да болест држе под контролом.
Код рака дојке зрачење је током пет недеља. Хемиотерапија се спроводи и у регионалним болницама и на Институту, а зрачна терапија искључиво у Институту за онкологију.
Пацијенткиње са карциномом дојке имају шансу за дугогодишње преживљавање, ако се болест открије у што ранијем стадијуму болести и уз примену савремених модалитета лечења.
И пацијенткиње са метастатским карциномом дојке имају шансу за дуже преживљавање, као и дуже периоде без прогресије болести, уз одржан квалитет живота.
Љубица Петровић
Фото: Слободан Шушњевић и Радивој Хаџић
Војвођанско здравље урађено је под покровитељством Покрајинског секретаријата за здравство
