Министар Вукосављевић ђацима поручио и да имају велику привилегију што су рођени у овом крају, али и обавезу да се боре за свој језик, за своје писмо, да говоре чистим српским језиком, да се труде да исправно и тачно говоре и беседе, да читају књиге и подстичу друге да читају и да негујују српску културу и писменост управо као лучоноше краја одакле је потекао један од великана наше културе.
Вукосављевић се присетио и речи Вука Караџића написих пре тачно 190 година, на почетку "Српског буквара".
"Што су гођ људи на овоме свијету измислили, ништа се не може испоредити с писмом. Пријатељу или знанцу своме, који је на далеко преко бијелог свијета, послати мисли своје на комаду артије, читати, што су други писали прије двије иљаде година и написати, да могу други послије неколико иљада година читати, то је наука, која ум љуцки готово превазилази, и могло би се рећи, да је онај, који је први њу измислио, био више Бог, него човек [...] Срби су овај дар Божиј - пише Вук - примили тек са законом ришћанским, прије иљаду година...", цитирао је министар.
Вукосављевић је нагласио да после 190 година једва да можемо да додамо било шта тој мудрој мисли и дубокој поруци Вука Караџића.
"Данас је Дан Светих Ћирила и Методија, Дан словенске писмености, празник који се у свим словенским земљама обележава као државни празник. Министарство културе и информисања недавно је покренуло иницијативу да као у свим словенским земљама и у Србији овај дан буде државни празник. Постигли смо сагласност са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у чијој је то надлежности, и верујем да ћемо у кратком року обезбедити да Дан словенске писмености буде државни празник у Србији", рекао је он.
Тиме ће, како је додао Вукосављевић, Србија постати чланица велике породице словенских народа која се са дужном пажњом и пијететом сећа рада Ћирила и Методија.
Министар је нагласио да ако славимо Вука, морамо славити и његове давне претходнике, чије је дело у почетку укупне словенске писмености, па и српске писмености.
"Учена Солунска браћа сачинили су прво словенско писмо које се зове глагољица. Глагољати, по старом, значи говорити. Ученици Ћирила и Методија саставили су, нешто касније, и ћирилицу. То је писмо којим и данас пишемо и по којем нас други препознају, и које је Вук, као што знамо, прилагодио живом говору народа. То је једно од највећих Вукових достигнућа", казао је Вукосављевић.
Министар је поручио да ћирилицу морамо чувати од свог немара, пре свега.
"Савремени живот и везе са другим народима и глобалним светом упућују нас и на латинично писмо и на друге језике и то је разумљиво и потребно. Што више страних језика знамо, то више вредимо, тиме смо успешнији у комуникацији. Важно је знати стране језике и туђа писма, али никада не смемо заборавити и ставити у други план наше", истакао је он. Вукосављевић је подвукао да "наш леп језик и наше лепо писмо морамо чувати као нешто што нас повезује и са нашим прецима".
"Наши преци су и наш језик и наше писмо сачували и пренели до нас, често у много тежим приликама него што су прилике у којима смо ми данас", нагласио је Вукосављевић.
Након отварања 46. Ђачког Вуковог сабора изведена је представа "Девојка бржа од коња" као завршна манифестација акције "Негујмо српски језик" у школској 2016/2017. години, уз учешће специјалног госта Светислава Булета Гонцића.
Током дана министар културе и инфромисања Вукосављевић и градоначелник Лознице Видоје Петровић обишли су у Тршићу радове на Вуковој стази, од Вукове куће до Манастира Троноше, као и радове на Вишенаменском центру.
