Вулин је поручио и да у Србији нема и никада неће бити организованог антисемитизма.
"Србија је поносна на своју традицију, историју и победничку прошлост, као и на будућност која произилази из победе и чињенице да смо увек били на правој страни света", рекао је Вулин на свечаној академији поводом Дана сећања на жртве холокауста одржаној на Старом сајмишту, месту некадашњег логора.
Вулин је назначио да Срби никада нису прихватили да ће Београд бити град без Јевреја, јер ово су град и земља Јевреја, за коју су заједно са Србима делили добро и зло, и ми то никада не можемо да заборавимо.
Министар је истакао да су српски и јеврејски народ - народи слободе и поноса.
Фото: Танјуг (Видео)
"Ова генерација неће пропустити да одужи свој дуг прецима. Неће пропустити да одужи дуг према храбрим Србима и Јеврејима који су се борили за слободу овог народа, који нису дозволили да ово заиста буде град без Јевреја", казао је он.
Вулин је подвукао да у Србији нема и никада неће бити организованог антисемитизма, јер се српски народ гади таквих идеја и таквих људи.
Срби, поручио је, никада неће бити уз оне који на било који начин могу да дискриминишу јеврејску заједницу, на било који начин је понижавају, сматрају другачијом, вредном било какве казне.
Вулин је додао да је српски народ бескрајно срећан што је у време Другог светског рата био на истој страни са јеврејским народом и тако ће и наставити.
"Дан победе је за нас велики дан, дан када се сећамо оних који су створили слободу, али и када гледамо путоказ којим треба да идемо. Ми не смемо да будемо мање храбри и поносни од наших предака и не смемо нашим животима да обрукамо њихове животе", рекао је Вулин.
Фото: Танјуг (Видео)
Председник Јеврејске општине Београд Јакоб Салом рекао је да се вечерас одаје пошта жртвама Холокауста, у згради неизмерних ужаса, кроз коју је за веома кратко време прошло хиљаде Јевреја на свом путу смрти.
Он је указао да смо сада сведоци покушаја прекрајања историје, те да би неки савремени историчари да промене прошлост, да она не буде тако црна, већ да убаце мало ружичасте боје и то баш тамо где су трагови нечовештва њихових сународника.
"То су покушаји да се све релативизује и да се изједначе жртве и џелати. Најближи нам је случај Јасеновца, и плоча са усташким натписом "За дом спремни". То су прави покусаји мењања историје", рекао је Салом.
Како је рекао, пре рата у БиХ, одакле је његова породица, сви су се звали Србима православне, Србима католичке вере, Србима исламске или Србима Мојсијеве вере.
"Мислим да се овде сви осећамо као Срби Мојсијеве вере. И нас, као и Србе, боли све што се догађа са покушајима мењања историје у Хрватској, БиХ или било где друге", рекао је Салом.
Члан Градског већа Драгомир Петронијевић подсетио да је управо 10. маја 1942. године послат у Берлин извештај да у Београду више не живе Јевреји, а да је Скупштина града 2014. године донела одлуку да се тај дан слави као Дан сећања на жртве холокауста у Београду.
У Београду су, навео је, до почетка рата живеле разне националности, међу њима и Јевреји, који су градили овај град, историју града и нашег народа, као добре комшије и пријатељи.
"Не смемо заборавити жртве, да нам се такви злочини не понове и ту поруку морамо стално да понављамо", рекао је Петронијевић.
На територији Београда, у време Холокауста, страдало је више од 11.000 Јевреја.
